Lifestyle

“Bila sam živi leš i niko nije mogao da mi pomogne”

Sva odeća na meni je visila. Na samo par koraka koja bih napravila, moje srce je užasno lupalo.

Marija Simović(17)*, učenica druge godine gimnazije preživela je anoreksiju, bolest koja se po statistikama najčešće završi smrću. Za Youth Vibes otkriva kako je uopšte došla u tu situaciju.

Nikada nisam bila izvan nekih granica normale. Šta više, uvek sam imala kilogram ili dva manje od onoga što bi se smatralo zlatnom sredinom. Mislim da je sve to krenulo time što ja nisam volela samu sebe, kaže Marija.

Kada je počela da mršavi, nakon svega pola godine smršala je čak 11 kg, pa je sa visinom od 170cm imala samo 46 kilograma. U početku je pribegavala zdravom načinu ishrane, zatim manjem unosu hrane, do onog trenutka kada ništa nije unosila u svoj organizam.

Roditelji su u tom periodu često bili na poslu, pa je bilo lako manipulisati njima. Umrljaš malo tanjir i u sudoperu ubaciš jednu viljušku i nož. Ponekad je najlakše bilo da prosto hranu ubacim u kesu i bacim u kantu na putu do škole, rekla je Marija, koja dodaje da je naporno vežbala kod kuće iako je imala trening tri puta nedeljno, što je dovelo do toga da još više oslabi. Povremeno je pila so i vodu što je dovodilo do povraćanja.

Put do psihijatra bio je težak, kaže Marija. Na nagovor roditelja i prijatelja, koji su uvideli da ona ima veliki problem, otišla je kod psihijatra. Nije želela da sluša i bilo ju je teško ubediti, objašnjava ona.

Dogovorila sam se sa psihijatrom da se za 2 nedelje ugojim 2 kilograma. Ja to naravno nisam ispoštovala i kao u inat smanjila ta ista 2kg. Za vreme zimskog raspusta te godine bila sam konstantno sa roditeljima i prosto bila primorana da jedem, pa sam se ugojila isforsirano, kaže Marija.

Njeno lečenje trajalo je godinu dana. Redovno je išla kod psihologa i uspela je razgovorom da sagleda situaciju iz drugog ugla, kako kaže, nakon toga počela je da voli sebe. Marija je sada srećna i trudi se da svima koji krenu njenim stopama objasni da to nije rešenje.

Nemojte da se preopterećujete time. Najbitnije je da slušate svoj organizam i sebe. Svi smo mi lepi na svoj način, ali zasigurno nećemo biti lepi ako završimo u bolnici na aparatima. Volite sebe, to je najvažnije, poručuje Marija.

Marija nažalost nije redak slučaj anoreksije, koja se najčešće javlja kod adolescenata, i to baš kod devojaka. Međutim, sreće se i među momcima iz istog razloga kao i kod devojaka – osobe sa anoreksijom najčeše misle da nisu dovoljno lepe, objašnjava nam dr Dragana Krasić, psihijatar u Kliničkom centru Niš. Zbog toga anoreksija spada u psihičku bolest, u kategoriju poremećaja ishrane i zajedno sa bulimijom čini najčešće poremećaje ovog tipa.

Anoreksija je prepoznatljiva po opsesivnom razmišljanju da telo nije dovoljno tanko i postoji potreba za stalnim smanjenjem telesne težine. Dominacija narcisoidnog društva favorizuje telo. Izgled postaje ulog kojim se stupa u društvo, govori za Youth Vibes dr Dragana Krasić.

Dr Krasić objašnjava da se simptomi anoreksije ogledaju i u izmeni emocija, mišljenja i ponašanja, ali su prisutne hormonske izmene.  

Ona dodaje da je raspoloženje na početku euforično, jer se ide ka cilju koji se i postiže, odnosno željenoj težini. Kako kaže, telo kasnije dobija sve manje hranu i tim putem izostaje zadovoljstvo i sreća, što je značajan momenat kod unosa hrane. To dovodi do sve većeg neraspoloženja, tuge, izolacije i depresivnosti, koje postepeno menjaju početnu euforiju.

Dr Dragana Krasić dodaje da je anoreksija kod dečaka spesifična po tome što je telo poligon eksperimentisanja i da na njemu oni oblikuju mišiće koje besomučno opterećuju i povećavaju.

Anoreksija sa sobom povlači mnoge bolesti i poremećaje kao komplikacije. Upravo takav trnovit put prošla je Jelena Đukić Pejić(37) koja je takođe imala anoreksiju u tinejdžerskom dobu.

Njen slučaj je drugačiji jer, kako kaže, uzrok njene anoreksije bila je mononukleoza koja joj je oštetila želudac i jetru do te mere da je njen organizam odbijao hranu. Jelena nam priča o tome kako je na početku izgledao njen problem.

Stalno mi je bilo muka, stalno sam imala bolove. Malo pomalo, da ne bih opteretila želudac, smanjivala sam obroke, jela manje, a to me je dovelo do drugog problema, do anoreksije koja me je zamalo koštala života. To je ubedljivo najgori i najteži period u mom životu, rekla je Jelena.

Iako je mesecima ležala na VMA u Beogradu, i pored nadzora lekara, gubila je na težini i došla do težine od 28kg. Njeno lečenje je trajalo najmanje 5 godina, a imala je strašne posledice. Osim što je pila antidepresive godinama, oslabilo joj je srce, dobila je pritisak, pucale su joj vene i imala sam puno “erozija” u želucu zbog čega je imala jake bolove, kaže ona i dodaje:

Bila sam živi leš. Sva odeća na meni je visila. Na samo par koraka koja bih napravila, moje srce je užasno lupalo. Kosti su me žuljale, bila sam modra od sedenja. Izgledalo je kao kraj, bila sam na samom dnu, priseća se Jelena.

Kada su joj lekari rekli da ne znaju kako da joj pomognu, Jelena je kaže, tada dobila najveću želju za životom.

Bila sam jako izmučena, ali u meni se stvorio inat. Našla sam psihologa koji je razumeo kroz šta prolazim i s obzirom da sam tada bila studentkinja psihologije, pomogao mi je na veoma zanimljiv način. U oporavak se uključio i dijetetičar i ja sam nakon mnogo meseci truda konačno počinjala da budem bolje. To su stvari u kojima sam najponosnija na sebe, jer onda kada su me svi otpisali ja sam se borila i izborila za život, kaže za Youth Vibes Jelena.

Pored svih prognoza koje su joj rekli doktori, da neće preživeti, kasnije da neće imati decu, Jelena je sada uspešan novinar i majka dvojice dečaka. Za mlade ljude poručuje da ne budu autodestruktivni i da se trude da uvek prave bolju verziju sebe.

Život je prelep i svašta nas čeka na životnom putu. Posle kiše uvek dolazi sunce. Volju je ponekad teško imati, ali je to ponekad sve što nam treba. Budite voljni da živite dobro, poručuje Jelena.

 

* – ime je promenjeno zbog privatnosti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *