Sport

Italijanska energičnost i srpska upornost

Oduvek sam bila sportski tip. Moja mama se bavila tenisom i mislim da me je ona podstakla da se oprobam u ovom sportu.

Šesnaestogodišnjakinja Luna Urso rođena je u Milanu, a celo svoje detinjstvo provela je u Srbiji u Nišu. Za 8 godina, koliko trenira tenis, osvojila je 50 medalja i 40 pehara. Dugogodišnja uspešna teniserka TAŽ-a sada živi i trenira u Italiji, rešena da ostvari svoj cilj i osvoji sva 4 Grand Slam turnira.

Kao mala se bavila ritmičkom gimnastikom i atletikom. Oduvek je volela da se takmiči, a ljubav prema tenisu je nasledila od mame.

Oduvek sam bila sportski tip. Moja mama se bavila tenisom i mislim da me je ona podstakla da se oprobam u ovom sportu. Počela sam da treniram u Teniskoj akademiji ,,Živković”, gde sam naučila sve što sada znam. Brzo sam napredovala, i već nakon par meseci treniranja znala sam da je to sport za mene,  kaže Luna.

Luna Urso; foto: privatna arhiva

Opredelila se za tenis, jer tu je, kako kaže, svoj na svome.

Jedan od razloga je što si sam na terenu. Mnogi to smatraju lošom stranom ovog sporta, ali meni to odgovara. Sve svoje greške ispravljaš sam i nema lepšeg osećaja nego kad daš poen, jer znaš da si sam zaslužan za to. Ovaj sport je brz i potrebna je izuzetna psihička i fizička snaga. Iako je ovo individualan sport, na turnirima i treninzima upoznala sam mnogo dece, od kojih su mi neki sada najbolji prijatelji, dodaje ona.

Mnogi veruju da na putu do uspeha rad pobeđuje talenat, a Luna svojim primerom pokazuje da je jedna od njih. Svaki sportista ima neke adute koji ga izdvajaju iz mase i čine ga uspešnim sportistom.

Mislim da sam uvek u prednosti jer imam jaku volju i želju za napredovanjem. Pored toga, disciplinovana sam i uvek imam plan koga se držim. Takođe, imam ‘dobru’ građu za ovaj sport, jer imam jake noge i zbog toga sam brza. Najviše volim forehand i tvrdu podlogu. Mentalno sam jaka i to je takođe nešto što me možda izdvaja od nekih vršnjaka tenisera, pošto u ovim godinama svi imamo relativno dobru tehniku, kaže Luna.

Ona je trenirala svakog dana, a često je išla i na međunarodne turnire na kojima je uvek ostvarivala zapažene rezultate. Njena igra postajala je sve bolja, a na takmičenjima je stekla mnogo iskustva. Vremenom je shvatila da sebe više ne vidi u Srbiji.

Na turniru me je jedan trener video i zainteresovao se za mene. Odlučila sam da se preselim u Italiju i da treniram sa njim. To je bio još jedan korak ka mom cilju, jer su tamo mnogo bolji uslovi i znala sam da ću se tamo više razviti kao igrač, dodaje ona.

foto: privatna arhiva

Selidba u Italiju je bila važna odluka, i veliki korak za Lunu. Kako kaže, nekima je to jako teško palo.

Uglavnom su me podržali jer su znali za moje planove, ali je naravno bilo i onih koji su se protivili. Bilo je i onih koji su pokušali da me odgovore od te ideje, jer su mislili da ćemo prestati da se družimo. Koliko god da meni svi oni znače, ja sam znala da ću se bez obzira na njihova mišljenja preseliti. Ovo je bila prilika da se pokaže ko mi je pravi prijatelj, navodi Luna.

Početkom septembra prošle godine Luna se preselila u Italiju sa svojom mamom. Brzo se navikla na novu sredinu, ali je takođe brzo osetila sve prednosti, kao i sve ono što joj iz Srbije nedostaje.

Tereni su mnogo bolji i sale su toplije. Način života je potpuno drugačiji, sve je malo sporije. Takođe, sada živim samo sa mamom, a ranije su sa nama živeli baka i deka. Ovde sam bez Đuli, svoje mačke i Alvina, kanadske veverice. Sada u školu idem vanredno, pa sam promenila i način učenja i odnos prema školi. U školi polažem predmete i ne moram svakog dana da jurim i žurim kako bih sve stigla da naučim.  Mentalitet ljudi je drugačiji, pa mi je u početku bilo dosadno. Sada kad sam našla svoju ‘ekipu’ ovde, mogu da kažem da je i način druženja skroz drugačiji. Ovde tinejdžeri ne izlaze po klubovima i ne izlaze svake večeri, mada ja ni u Srbiji to nikad nisam radila, kaže Luna.

Luna na treningu; foto: privatna arhiva

Veoma je ambiciozna i rešena da ostvari svoj cilj. Uporno trenira trudeći se da svakodnevno napreduje kako bi se maksimalno ostvarila. Ipak, iako voli Niš i Srbiju, sebe sada vidi u Italiji.

U bliskoj budućnosti potrudiću se da ostvarim što bolji uspeh na svim turnirima i da poboljšam svoju igru u svakom smislu. Volela bih da osvojim sva četiri Grand Slam turnira i da mi tenis bude profesija. Ne bih se vratila u Srbiju jer mi je ovde trenutno odlično i mislim da će tako i ostati, kaže ona.

Luna nije tipična tinejdžerka. Dešava se da ima samo oko 15 minuta za odmor, ona će i njih iskoristiti da čuje omiljenu muziku ili da popriča sa nekim preko Facetime-a. Kada ima malo više slobodnog vremena voli da pročita neku knjigu ili odgleda film. Omiljene su joj motivacione knjige ili fikcija, a čita i knjige vezane za tenis. Ipak, najviše uživa uz porodicu i prijatelje, tako da se trudi da se njima što više posveti. Zato će se, nakon treninga ili planiranih turnira, uvek vraćati u svoj Niš, da okružena ljudima koje voli, napuni baterije za nove pohode ka uspehu.

One comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *