Modern art

Minja Noks: grafiti kao moderna umetnost

Prvo sam počeo sa skicama, u školskim sveskama, kako to obično biva, a kasnije su ideje prešle i na zid. I to je ta priča , dodao je Noks, kroz smeh.

Grafiti na zidovima starijim ljudima predstavljaju ruglo i vandalizam. To zapravo nije daleko od istine, jer većina ljudi tagiranje na zgradama i škrabotine navijačkih grupa zove  grafitima .  Ali pravi grafiti su zaista umetnost, u to nas je uverio Minja Noks.

Iako je osoba sa invaliditetom, Minju Jandrića, poznatijeg kao Noks, to ne sprečava da se bavi crtanjem. Pored ove njegove opsesije, Minja se bavi i grafičkim dizajnom, fotografijom, tetoviranjem i kaligrafijom, ali njegova interesovanja se ovde ne završavaju jer aktivno igra stoni tenis i trenira tekvondo.

Kako si otkrio svoj talenat ?

Svoj talenat odnosno želju za crtanjem  sam otkrio 2008. godine kada je moj najbolji drug došao kod mene i predložio mi da crtamo. To je bilo vreme kada apsolutno nisam znao ništa o tome, jer nije bilo zastupljeno u velikoj meri kod nas, svejedno, to me je zainteresovalo. Prvo sam počeo sa skicama, u školskim sveskama, kako to obično biva, a kasnije su ideje prešle i na zid. I to je ta priča , dodao je Noks, kroz smeh.

Sećaš li se prvog grafita?

Da, naravno. Prvi grafit sam nacrtao 2009. godine zajedno sa drugom čija je ideja bila da počnemo. Bilo je to u Niškoj Banji, na teniskom terenu. Osećao sam se zbunjeno jer nisam znao ni kako da držim sprej niti koliko da bude udaljen od zida. Bila je jedna smešna situacija gde su nas mali cigančići terali sa im dajemo sprejeve, da se slikaju sa nama pored grafita, čak su nam i dali neke grickalice i sokove koje su ukrali iz radnje. Ali i dan danas pored toga pamtim taj osećaj kad sam prvi put ostavio trag na zidu .

Da li posle svih iskustava koje si stekao, crtanje smatraš profesijom?

Pa s obzirom na to da se crtanjem bavim 10 godina, mislim da imam dosta iskustva. Još uvek sebe ne smatram profesionlnim grafitarem i crtačem, ali već sam polako izgradio svoj stil i siguran sam sa ću ga za koju godinu dovesti na profesionalni nivo .

Da li više voliš da crtaš ono što ti želiš u tom trenutku ili ono što se od tebe traži?

Naravno da više volim da crtam šta ja hoću, ali nije uvek tako. Kada me neko zove i ima ideju šta želi na svom zidu, jedino što mogu da uradim je da malo korigujem to. Na svu sreću dosta ljudi samo želi da im zid bude iscrtan i dopuste da moja umetnička sloboda dođe do izražaja.

Kako biraš mesta za crtanje?

Obično to bude neka napuštena fabrika jer mi pored samog grafita, krajnja slika celog ambijenta predstavlja zadovoljstvo. Nisu to uvek fabrike, nekad to budu i neke ciglice sa mahovinom ili nešto poput toga.

Da li si ikada upadao u probleme zbog svojih grafita?

Uh, jesam, imam preko 45 prijava za grafite. Ali ja ne smatram da nešto loše radim, to je jednostavno nerazumevanje moje umetnosti.

Ko su najčešće tvoji naručioci crteža?

Nema sad tu posebnih ljudi, obično su to oni koji gotive uličnu umetnost i prate je dugo ili neko ko se sa tim upoznaje preko društvenih mreža ili jednostavno samo vidi grafit na zidu. Razne generacije mi traže crteže, evo nedavno mi je jedan dekica tražio da mu nacrtam konja.

Gde si nacrtao grafit koji je za tebe predstavljao najveći izazaov?

Bilo je to 2011. na vozu. Iskreno nije nam to bilo pametno, jurili su nas kučići, struja…Baš neprijatno iskustvo .

Misliš li da je crtanje grafita zastupljenije u drugim državama nego kod nas?

Ne samo da je zastupljenije nego se u drugim državama bar jednom godišnje organizuje izložba grafita, neke radionice, evo čak će i uskoro u Holandiji ovaj vid umetnosti postati predmet na fakultetu. Kod nas ljudi ne crtaju, to je probem, oni se više bave drugim vidovima umetnosti.

Koja je tvoja definicija grafita, kao sredstvo da se jedan umetnik izrazi?

To su osećanja i trenutna ideja koju želiš da preneseš na zid. Definicija je drugačija kod mnogih umetnika, nekome je uža specijalnost kaligrafija, dok nekome murali, portreti i apstraktne slike. Uglavnom grafitari nemaju neku poruku, već rade to jer imaju ideju, i bitno im je da to tehnički lepo ispadne .

Kako se snalaziš za materijal ?

U početku sam kupovao, skupo je bilo, snalazio sam se, otac, majka, a sad to bude obično ono što ostane od nekih poslova i na to dokupim neku nijasnu, ako zatreba.

Da li neki tvoj rad bio poklon nekome?

Jeste. Obično to bude za devojku sa kojom sam u vezi. Skoro sam sestrici poklonio platna, uglavnom to je za one ljudi koji mi znače .

Planovi za budućnost?

Planiram da završim faks, pa da palim, verovatno Holandija ili Nemačka, negde gde ću imati veću perspektivu.

Ovo je samo jedna od niza osoba koji žele i teže da svoju kreativnost iskažu na sebi svojstven način. A Niš je pun takvih kreativaca. Minja nam je to i dokazao.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *