Lifestyle

To je veče kojeg se sećam rado, ali slabo

Petak ili subota veče, dogovoriš se sa društvom da odete na neku super kul žurku, ili na neku kućnu pijanku kod ortaka, ili jednostavno na kej, središ se najbolje što možeš i sav u gasu kreneš da se nađeš sa ostatkom društva. Ali i pre nego što ste uopšte odredili gde ćete na after, jedni hvataju ko zna koju flašu vinjaka, drugi grle gajbu piva, a treći mešaju neki sok i votku. Tad shvatiš da od aftera u stvari neće biti ništa. Možda eventualno odete do Night&Day-a da se opravite. Sve je kul, naravno, dok vam ujutru ne stignu blamirajuće fotke i priče kojih se vi slabo sećate. I dok ne osetite užasnu glavobolju.

Pogotovo su zanimljive priče onih koji su u fazonu – jebeš ga, jedan je život. Kada neko to kaže, onda znaš da će neko za par trenutaka držati njegovu glavu iznad wc šolje. A to ćeš verovatno biti ti. Ono što je ubedljivo najgore, jeste jutro koje sledi – shvatiš da si se opasno zajebao i da verovatno nećeš nikada više ni pomirisati votku. To je uglavnom tačno, dok ne dođe sledeća žurka.

Niški tinejdžeri itekako imaju zanimljive priče svojih pijanih noći. Odlučila sam da ih sakupim, znaš, da se ne zaborave. Ti tinejdžeri svakako nikada neće.

Andrija, 17

Otišao sam na neku kućnu žurku. Uzeo sam da pijem pivo sa drugom. Međutim, kada smo malo više popili, dodali smo pepeo od cigareta u pivo. Odrali smo se i drug me je jedva odveo kući. Zaključao sam vrata, ostavio ključ u bravi i otišao u kupatilo gde sam se nekako uspavao. Kasnije, nisam čuo roditelje kako zvone, pa su morali  da zovu vatrogasce da obiju ulazna vrata od stana. Videli su u kakvom sam stanju, pa mi sledećeg jutra uopšte nije bilo prijatno.

Andjela, 17

Pa ovako, to je bilo za prvi maj prošle godine. Sa društvom iz kraja otišla sam na Bovansko jezero. Tamo smo postavili šator i igrali karte u zavisnosti od kojih smo pili određenu količinu alkohola. Dečaci su se poprilično napili, dok smo drugarica i ja bile u nešto boljem stanju. Sedeli smo tako, gledali u nebo i jezero. U jednom trenutku došao je drug sa fluorescentnom plovkom u ustima. Bio je ubeđen da je to fluorescentni džoint. Jedva smo mu oduzele plovak.

Nemanja, 19

Raskinuo sam sa devojkom pre mesec dana. Par dana nakon raskida izašao sam u klub sa društvom i napio se kao stoka. Plakao sam, pa su me oni onako pijanog odveli do njene kuće u pola četiri ujutru. Bacao sam kamenčiće na njen prozor, pevao i zvao je. Ne znam zašto sam se iznenadio kada je njen otac izašao iz kuće.

Uroš, 16

Seli smo u  kola nas petorica i otišli na turnir u obližnje selo. Druga je te večeri prevarila devojka. Pio je, a mi smo mu pravili društvo. Kada smo krenuli kući, na raskrsnici smo sreli dečka sa kojim je ta devojka prevarila mog druga. Okrenuli smo se i počeli da jurimo za njim. To je bila jedna zanimljiva trka kolima. Kada smo ga sustigli, izašli smo iz  kola i krenuli ka njemu. Drug je skočio, počeo da razbija kola i krenuo da juri tog dečka. Međutim, on je pobegao na pumpu. Videli smo kako telefonira, pa smo pomislili kako zove svoju ekipu. Očekivali smo veći broj njih pa smo se vratili kući nekim drugim sporednim putevima. Ujutru je stigla prijava. Ispostavilo se da mu je otac inspektor.

Vuk, 16

Ne znam koju  bih ti prvu priču ispričao. Da li kada smo se za Novu godinu okupili oko osam kako bismo sve namestili  dok ne dođe ostatak društva, ali smo uspeli da sve popijemo, napijemo se, čak i peglamo par puta, ili 18. rođendan koji ne mogu da sklopim u jednu celinu. Kako kažu, te večeri sam se pobio, plakao zbog dve bivše i  jednom devojkom koja me odbila… Ili da su me nosili kao badnjak. Ja se toga uopšte ne sećam, pa su me iznenadili video snimci i slike koje su mi ujutru slali.

Aleksa, 18

Definitivno  ću pamtiti svoje prvo pijanstvo. Okupili smo se kod druga, kupili votku i vinjak. Ništa, eksiram ja dve votke. Mislim se – ono je malo, šta je to za mene. Popijem još i vinjak i odnesem se. Pošto su dvojica otišli po zvučnike, ja sam se nagnuo kroz prozor da vidim da li idu. I tako, u pripitom stanju, visio sa prozora, drao se i pevao. Hvala bogu, pa je razdaljina od zemlje bila jako mala. Posle te večeri, zvali su me kubeti jer sam ispovraćao komadiće hleba.

Okej, sve je dobro dok ne završiš u hitnoj.                      

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *