Lifestyle

2020. godina: Opomena da počnemo drugačije da se ophodimo prema prirodi

Čovek u izolaciji. Životinje žive. Priroda diše. U čemu je problem?

Svima su poznati oni basic mimovi pred Novu godinu poput Ovo će biti moja godina, 2020. molim te budi dobra ili Nova godina, nova ja. Međutim, kako je počela 2020. godina može se reći da se apsolutno nijedan pomenuti mim nije ostvario, štaviše, sada kruži sledeći – hoćemo li preživeti 2020. godinu i je l možemo odmah da pređemo na 2021?

Da ovo nije ‘naša’ godina i da itekako nije dobra, govori činjenica da se u roku od tri meseca dogodile katastrofe širom sveta koje se nisu dogodile u prethodnih nekoliko godina. Možda je razlog za to što smo proteklih nekoliko godina svojim aktivnostima i nemarnim ponašanjem doveli prirodu do tačke pucanja?

Šta priroda pokušava da nam kaže?

Već tokom prve nedelje januara dogodilo se nekoliko zemljotresa u Portoriku koji su bili jačine oko 6 stepena Rihtera i time je preko 7 hiljada ljudi bilo primorano da ostane u privremenim skloništima. Slična situacija dogodila se i u Albaniji krajem prošle godine kada je uništeno preko 6 hiljada domova. Na Filipinima i u Japanu proradili su vulkani, a zbog globalnog zagrevanja već 31. decembra glavni grad Indonezije bio je ceo poplavljen. Hiljade ljudi ostalo je bez skloništa, pitke vode i hrane.

Ipak najveću pažnju privukli su požari u Australiji koji su usmrtili milione životinja i trajno uništili njihovo prirodno stanište. Pretpostavlja se da je preko 480 miliona životinja, kao što su koale, kenguri, drugi sisari, ptice i reptili direktno pogođeni ovim požarom. Egzistencija nekih vrsta dovodi se u pitanje.

Kako bismo shvatili veličinu krize sa kojom se Australija susrela, požari u Kaliforniji 2019. godine naneli su štetu od 800 hiljada hektara, a požari Amazonije 900 hiljada. Na samom početku krize sa kojom se susrela Australija bilo je zahvaćeno 4 puta više hektara površine.

Da li je korona virus način da se priroda obnovi?

I tu nije kraj. Iznenadnom pojavom pandemije korona virusa, kojom je obolelo 300 hiljada ljudi, a do sada usmrćeno 11 hiljada, može se reći da život ne funkcioniše više isto. Smanjene su čovekove aktivnosti i ljudi sada svoje vreme najčešće provode između četiri zida. Smanjen je prevoz i upotreba ugljen-dioksida. Na ulicama je manje ljudi, manje otpadaka i prljavštine. Bez lova i ribolova. Čovek u izolaciji. Životinje žive. Priroda diše. U čemu je problem? Ipak se nismo vodili onim mimom Nova godina, nova ja. Izgleda da je ovaj put priroda okrenula novi list.

Pojavom korona virusa u Italiji, tačnije Veneciji, smanjilo se zagađenje azot-dioksidom i Mlečani kažu da voda nikad nije bila čistija u poslednjih 60 godina. Kanali su čistiji i da stvar bude još bolja, ribe su ponovo vidljive u vodi i labudovi su se vratili u svoje prirodno stanište. Ljudi su zadivljeni, a sva zasluga ide virusu koji je ipak doneo i nešto dobro(!?)

Kriza korona virusa ruši kompanije koje su najveći zagađivači

Avio-kompanije ove sedmice vrše veliki pritisak na američku vladu zbog milijardi dolara hitne pomoći, jer kriza korona virusa ruši turistička poslovanja, piše The New York Times. S Kongresom koji raspravlja o tome kako pomoći ekonomiji Sjedinjenih Država, odluke poput ovih mogu imati dugoročne posledice i na klimatske promene.

Glavne nacionalne aviokompanije nedavno su zatražile 50 milijardi dolara državne pomoći, upozoravajući da bi uskoro mogle bankrotirati u suprotnom. Međutim, u sredu je osam senatskih demokrata potpisalo pismo u kojem je rečeno da bi svaka pomoć aviokompanijama (ili brodovima) trebala doći sa uslovima koji zahtevaju da vremenom smanje svoje emisije gasova koje izazivaju efekat staklene bašte.

Ako pružimo pomoć aviokompaniji i industriji za krstarenja, a da ne zahtevamo da oni budu bolji ekološki upravljači, propustili bismo veliku priliku za borbu protiv klimatskih promena i odlaganja smeća u okean, piše u tom pismu kako navodi The New York Times.

“Priroda se ne može pobediti ako joj se ne pokorimo”

Priroda je čoveku dala razum, inteligenciju. I on je jedini na svetu ima. Da li smo zaista dopustili da nam virus obnavlja jedinu planetu na kojoj možemo da živimo? Virus koji ne možemo da smatramo ni živim, ni neživim bićem. Hajde da zastanemo na trenutak. Možda je vreme da čovek shvati da je zapravo on priroda i da su priroda i čovek na istoj strani, a ne suprotnoj. I da nije ‘posao’ virusa da se brine o našem prirodnom staništu.

Prošla su tri meseca i ljudska populacija, zajedno sa svim živim bićima, pretprela je velike gubitke. I još ih trpi jer je pred nama velika bitka. Bitka protiv virusa koji svakodnevno usmrti stotine ljudi, ali i bitka u nama. Da konačno shvatimo da dokle god običnu šetnju, kafu s prijateljima, cvet, drvo, vrapca smatramo zdravo za gotovo i sebe stavimo iznad svih, neće biti mesta za nas u prirodi. Kao što je engleski filozof, Frensis Bekon rekao – priroda se ne može pobediti ako joj se ne pokorimo. Misli o tome, da priroda ne počne da misli pre nas!

1
Leave a Reply

avatar
1 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
Lazar Simić Recent comment authors
  Subscribe  
newest oldest most voted
Notify of
Lazar Simić
Guest
Lazar Simić

Jovana, u pravu si da nije posao virusa da nam sređuje planetu, ali moguće je da ćemo mu jednog dana biti zahvalni, ako ni zbog čega drugog, zbog opomene koju ćemo, nadam se, da shvatimo na vreme (kojeg ima malo za korenite promene). Kovid-19 nas sad kažnjava gubitkom ljudskih života, a neki opet vide u svemu ovome samo gubitak novca i moći. Koja će strana prevagnuti? Videćemo!