TOP

Ana Lalić: Srbija je zemlja sa dve istine

Pandemija koronavirusa donela je veću borbu novinara za istinu, ali i za opstanak svoje profesije. Jedna od njih je Ana Lalić, novinarka portala Nova.rs, koja je na početku pandemije u našoj zemlji, zbog objavljivanja teksta o situaciji u Kliničkom centru Vojvodine, privedena i bila stalna meta pretnji. Zašto se godinama unazad novinari koji profesionalno obavljaju svoj posao etiketiraju kao izdajnici i ima li nade za bolju sliku novinarstva, pitali smo Anu.

Cenzura za novinare tokom pandemije

Kako Ana kaže za Youth Vibes, situacija medija u Srbiji je katastrofalna jer već godinama unazad imamo dve istine: Ona koja se zasniva na činjenicama i na onome što novinari profesionalno i objekivno saznaju i uspevaju da objave i ona druga “istina” koja se kao propaganda plasira glasačkom telu vladajuće stranke.

Dodaje da je targetiranje novinara da su izdajnici i strani plaćenici narativ koji je postao očekivan. Kako kaže, vlast je sebi tokom vanrednog stanja dala legitimitet da novinare počne i fizički ućutkivati.

Prvo su nas cenzurisali u potpunosti samim tim što su izmestili informacije da se isključivo daju u Beogradu na pres-konferenciji Vlade Republike Srbije i kriznog štaba koji radi za Vladu RS. Ono što se meni dogodilo je samo jedan ekstreman primer fizičkog ućutkivanja – ne samo da me uhapse, već i da me onemoguće da radim, kaže Ana.

Ana Lalić; Foto: privatna arhiva

Profesionalnost ili napad na vlast?

Novinarku Anu Lalić je za laganje optužila premijerka Ana Brnabić. Nju nije iznenadila klasifikacija na kakvu su navikli, ali jeste poruka da je treba mrzeti, da je mrzitelj Srbije i lažov kome se ne sme verovati.

Nije važno šta se priča, važno je ko priča. Više me je iznenadila ta poslušnost velikog dela Srbije koja je a priori prihvatila tvrdnju premijerke da sam ja lažov i da sam izdajnik samo zato što sam se usudila da napišem nešto što je vrlo proverljivo i nešto što se vrlo brzo pokazalo ne samo da je istinito, već da sam ja bila i blaga u onome što sam objavila, navodi ona.

Ana smatra da ono što je objavila nije ništa skandalozno i da nikoga nije optužila u tom tekstu, već je samo rekla da postoji problem.

Epidemija vlada u celom svetu. I u evropskim zemljama koje su razvijenije je postojao taj problem. Ništa nije sramota naći se zatečen u situaciji kakva je epidemija jednog potpuno nepoznatog virusa. Zašto je to doživljeno kao napad na vlast i kao pokušaj da se uznemiri javnost i širi panika, mnogo više govori o njima nego o meni i mom poslu, kaže Ana Lalić.

Postoji li još uvek sloboda govora?

Ana je dobitnica ovogodišnje nagrade DW nagrade za slobodu govora, stoga smo je upitali: postoji li ona ili mi to samo mislimo?

Postoji. Samo je pitanje koliko smo spremni da platimo cenu za nju. Sloboda govora nije stvar koja se tiče isključivo medijskih radnika. Sloboda govora je pravo svakog ljudskog bića od kojeg zavise sve ostale slobode. To je pravo za koje nijedna cena nije previsoka. Ima je onoliko koliko ima i naše spremnosti da se borimo za nju, ističe Ana.

Navodi da su postulati profesionalnog novinarstva vrlo jasni. Kako kaže, ukoliko se radi profesionalno i insistira se isključivo na istini i činjenicama, novinar ne može da skrene sa puta.

To je težak put. Lakše je ići nekom prečicom i zaobići. Prečice ni u čemu nisu dobre, pogotovo u našem poslu. Snosimo ogromnu odgovornost za svaku reč koju izgovorimo, napišemo ili snimimo. Odstupanje od tog puta ni u milimetrima nije dozvoljeno, nebitno koliko imate godina i koliko ste dugo u ovom poslu, kaže Ana Lalić.

Ima li nade za srpsko novinarstvo?

Ana kaže da situacija u medijima jeste katastrofalna, ali da je takva bila i 90-ih. Ipak, kako kaže, nije tako crna po tom pitanju i, po njenom mišljenju, ima nade za bolju medijsku sliku u Srbiji.

Koliko god da su nam ljudska prava zagarantovana i Ustavom i poveljama o ljudskim pravima to očigledno nije dovoljno. Mi iznova i iznova moramo da se borimo za njih. Tako mislim i za novinarstvo. Na nama je da li ćemo svoju profesiju uspeti da podignemo na stepen više i uspeti da se izdvojimo od blata i taloga tabloida tako što nećemo dozvoliti sebi da na isti način izveštavamo i komuniciramo, navodi Ana.

Raduje je da je veliki broj mladih ljudi počeo da shvata važnost slobode govora. Takođe je oduševljava i činjenica da se sve više mladih ljudi opredeljuje za jednu ne tako popularnu profesiju kakvo je novinarstvo. Njima bi rekla da dobro promisle da li je novinarstvo ono čime žele da se bave.

Vrlo često se zamišlja da je novinarstvo neko elitističko zanimanje i da smo mi neka sedma sila koje se svi plaše. Ništa od toga nije tačno. Novinarstvo je teren, novinarstvio su izvori i sagovornici, novinarstvo je integriget. To je posao koji se živi. Vi nemate radno vreme, vi ste novinar non stop. Vi razmišljate, živite, posmatrate svet i konzumirate informacije kao novinar, poručuje Ana studentima novinarstva i mladim novinarima.

U Youth Vibes-u sam glavni i odgovorni urednik, ali i novinar. Ovaj portal mi je pružio priliku da se iskažem kroz tekstove, i pišem o stvarima koje volim i koje me interesuju. Volim muziku, putovanja, pisanje i knjige. Uživam u novim iskustvima i upoznavanju novih ljudi.

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments