Ana Stanišić je trener i koreograf u plesnom pozorištu Continuum u Nišu. Ova 21- godišnjakinja se bavi plesom od svoje pete godine, a u Continuumu, klubu u kom su joj se odmah dopali i trener i saigrači, trenira više od 10 godina. U istom klubu je trener i koreograf već 4 godine.
Kao kruna njenog dosadašnjeg angažovanja u sferi plesa došla je nagrada na konkursu Od inspiracije do dela platforme pod nazivom Srbija stvara. Na ovom konkursu predstavila se kratkim filmom u trajanju od 4 minuta, u kom je ukratko predstavila svoju dosadašnju plesnu karijeru. Među 265 prijava njen film je odabran kao jedan od 30 pobedničkih. Film odiše kreativnošću, inspirativnošću i autentičnošću.
Ljubav prema plesu je tu oduvek. Još kao mala sam mnogo volela da pevam i da đuskam. Oduvek sam znala da je ples moj poziv, kaže Ana.
Ona naglašava koliko joj je bitno izražavanje osećanja i stavova, i kaže da joj ples predstavlja najbolji način za to.
Kroz ples mogu da budem ko god poželim. Osmislila sam razne ličnosti koje interpretiram kroz svoj fristajl. Svaka ta ličnost ima karakterističan i autentičan izgled, ponašanje razmišljanje, objašnjava Ana.
Kako kaže plesni poziv nije nimalo jednostavan, lagodan niti jeftin. Iziskuje veliku posvećenost, strpljenje i predanost.
Bilo je potrebno žrtvovati mnogo toga. Počevši od slobodnog vremena, društvenog života, živaca, novca, pa čak i nekih prijateljstava, deli sa nama Ana i zaključuje da joj se sve to na kraju isplatilo.
Kroz svoju plesačku karijeru ova mlada umetnica se susrela sa mnogo izazova, poteškoća i
prepreka. Ipak, sve one je nisu naročito omele, baš zato što je oduvek imala jasnu viziju onoga čime želi da se bavi. Kao glavne probleme u svom poslu, Ana navodi neposvećenost i sujetu na koju često nailazi kod svojih kolega.
Paradoksalno, najteži trenuci su ujedno i najlepši. Ume da bude demotivišuće kada na takmičenju ne ostvarim uspeh koji sam priželjkivala, ali je motivacija i inspiracija koju crpim iz tog iskustva jako dragocena, kaže ona i dodaje da nju i njenu ekipu poraz na takmičenju samo još više gura napred i tera da rade još više i bolje.
Znanje koje je stekla na mnogobrojnim plesnim radionicama u toku svoje karijere, Ana vrlo
rado deli sa svojim učenicima i zna prednosti razmene iskustava među plesačima.
Trudim se da pored posla koji imam u svom klubu, što više sarađujem sa drugim plesačima
i klubovima iz drugih gradova, u cilju međusbone saradnje i podrške.
Profesionalno bavljenje plesom za nju predstavlja veliko uživanje, ali i pored toga Ana primećuje da se plesači susreću sa mnogim preprekama u toku svoje karijere. Kaže da nije lako zarađivati u Srbiji od umetnosti. Dodaje da često i institucije, koje bi trebalo da rade na afirmaciji početnika i motivaciji profesionalnih umetnika, ne nude adekvatna rešenja za probleme na koje plesači nailaze.
Mnoštvo obaveza ume da umori čak i one najčvršće, ali Ana zna da je sala za ples mesto
gde nestaju svi problemi, tenzija i nervoza.
Ples je fenomenalna terapija, zaključuje Ana.
Iako radi i sa decom, tinejdžerima i sa starijima, ipak joj je posao sa decom najdraži.
Njihov entuzijazam me inspiriše. Oni uvek nesebično ulaze u ples, prirodni su, maštoviti, kreativni, voljni za rad i spremni za saradnju. Podstičem ih da razvijaju svoju autentičnost i jedinstvenost i učim ih tome da je neguju. Rad sa decom me stalno podseća koliko je divno biti dete, navodi Ana.
Glavnu podršku u životu joj predstavljaju brižna porodica, odani prijatelji i trener za koga tvrdi da joj je i mentor i oslonac, ali kaže da je često sama sebi velika inspiracija za dalji napredak.
Kada klonem ili mi bude teško kažem sebi: “Ti si zmaj, možeš ti to!”. Uvek se potapšem po
ramenu kada je nešto loše.
Volela bih da u narednom periodu ostvarim još više kontakata sa drugim plesačima i sa
njima razmenim stečena znanja i iskustva, zaključuje razgovor Ana.