Mlada, ambiciozna i jedinstvena Anđela Ristić, zahvaljujući velikoj ljubavi prema zaboravljenim kulturama, pleni svojim uspesima i inspiriše tinejdžere oko sebe u maloj sredini. Anđela je već u osnovnoj školi osetila posebnu simpatiju prema rok muzici, a ta ista ljubav je kroz par godina prerasla u osnivanje benda.
Muzika je oduvek predstavljala meni jako bitan i neophodan deo svakodnevnice, gde mi i sam dan počinje, pa tako se i završava sa preslušavanjem omiljenih izvođača, bendova, albuma i pesama, kaže Anđela.
Osećanja koja oseća na nastupima, Anđela opisuje kao neverovatnim. Sa svojim bendom je imala cilj da u maloj sredini ostave upečatljivi trag, probude zaboravljene emocije prema roku, metalu, džezu, soulu i bluzu. Ističe da su ovi žanrovi sa jakom porukom, emocijama koje današnja omladina, nažalost potcenjuje i zanemaruje.
Čitavi bend pleni osećanjima koji se kovitlaju u samim članovima, kako oni kažu. Njen cilj, kao i samog benda, je upravo taj, da se podigne svest o značaju ovakve muzike, čiji značaj već pedeset godina održavaju Anđelini sugrađani.
Ono što se još treba spomenuti kao uspeh ove mlade devojke, je svakako učestvovanje na Međunarodnom festivaluruskog jezika u Moskvi, prošle godine, na kom su Anđela i njeni jako bliski prijatalji ostvarili uspeh u oblasti glume, izvođenjem komada Revizor.
Naime, bez nekih preteranih očekivanja, ona i njeni prijatalji su poslali snimak, i ubrzo nakon toga dobili povratnu informaciju da su prošli u uži krug. Za Anđelu i njene prijatelje je ovaj uspeh stvarao veliko uzbuđenje i nevericu s obzirom da idu u jednu od najlepših metropola na svetu. Kako kažu otišli su na svečanu ceremoniju dodele sertifikata gde su saznali da su osvojili drugo mesto na takmičenju, što je njih oduševilo jer nisu očekivali tako nešto.
Količinu ponosa i uzbuđenosti koju sam osetila kada su pročitali naša imena i ime našeg malog grada u sred Moskve, je i dan danas nešto najposebnije i uvek prorade emocije kada se setim tog momenta. Svakako ću to smatrati jednim od najvećih ličnih uspeha do kraja života, ističe ona.
Anđela je isto tako jedna od glavnih mladih aktivista u Petrovcu na Mlavi.
Pre svega treba istaći njena zalaganje u, sad već bivšoj, Srednjoj školi Mladosti. Anđela je bila članica đačkog parlamenta sve četiri godine njenog školovanja, a kasnije i predsednik istog. Ona ističe da je izuzetno ponosna na humanitarne akcija koje je organizovala sa đačkim parlamentom i koje su mnogima pomogle, a pre svega učenicima škole kojima je to jako značilo.
Ne krije da je bilo dana kada je bilo i naporno i obavezujuće, međutim sa pravom ekipom i koordinatorima je sve bilo lakše, posebno kada su se uspesi nagrađivali rečima hvale.
Često je aktivna i što se tiče kulturno umetničkih događaja u gradu, koja sprovodi udružneje građana Fabrika. Sama Fabrika ima za cilj sprovođenje humanitarnih akcija, kao i podizanje svesti u ovom malom mestu o značaju umetnosti i muzičke kulture. Za Anđelu je Fabrika, donela mnogo kvalitetnih poznanstava koja su je uverila da u ovom hladnom svetu, ipak postoji tračak empatije u ljudima, kako ona kaže. To je i bio glavni inicijator za njenu odluku upisivanja psihologije.
Kada sam se osvrnula i pogledala koji je bio motiv svih sprovedenih akcija koje sam ikada inicirala, shvatila sam da je to upravo ono čime želim da se bavim, pružiti dobro i humanost u ovom svetu, razumevanje različitosti bez osuđivanja i pomaganja onima kojima je to zaista potrebno, takođe to je ono u čemu ću ja imati mogućnost za rad na samoostvarenju, kao i put do jedne srećne, stabilne i ispunjene ličnosti, kaže Anđela.
