Do skoro klošarsko mesto, a sada, po mišljenju većine niških tinejdžera, najbolje mesto za izlazak. Nišavski kej, koji se nalazi u centru grada, tokom leta je glavno mesto za bleju, sa alkoholom ili bez, uz dobru muziku i društvo. Naravno, postoje i oni koji bi uvek radije pre izabrali neki dobar rejv na rovovima Niške tvrđave ili u klubovima kao što su Tabu, Manila ili Klinika i to je takođe kul. Mada, posle uglavnom sledi after pored Nišave. Kako god gledali, uvek svi nekako završimo na keju, zar ne?
O ovom mestu, koje je postalo obeležje grada Niša po provodu, i zbog čega se mladi odlučuju da svoj vikend provode blejući pored Nišave, pitali smo niške tinejdžere za mišljenja.
Kako kaže Teodora (17), na keju se lepše provede jer zapravo može da se ispriča sa društvom.
Zavisi od raspoloženja, ali češće idem na kej jer je napolju. Napravimo opuštenu atmosferu uz pomalo alkohola i bude ful, izjavila je ona.
S druge strane, Ognjen (16) ne obožava kej, ali kao i Teodora, voli da ide tamo zbog društva. On kaže da na keju uvek ima dosta slobodnih mesta, tako da ne mora da se brine da li će naći mesto u nekom kafiću. Ognjen takođe ističe da je po njegovom mišljenju glupo što su svi počeli masovno da idu na kej, samo zato što je to postao trend.
Ali da li je ovaj trend karakterističan samo za prethodnih par godina? Kako i kada se taj trend razvio i da li je on bio popularan i kada su oni bili tinejdžeri, pitali smo starije.
Čini mi se da se amfiteatar na keju izgradio osamdesetih i da je tada počelo tamo da se beži sa časova. Kasnije su počele tamo da se organizuju i svirke, govori Marko (47) za Youth Vibes i dodaje da je Niš bio jedan od najsiromašnijih gradova i da je kej, zapravo, devedesetih bio najjeftinija varijanta. Kad god nismo imali para za kafić ili klub, kupili bismo semenke i neko jeftino pivo i otišli na kej. Mislim da je tako sve počelo.
Čak i da više voliš slobodno veče da provedeš u klubu, još jedna prednost keja je u tome što nema radno vreme, pa možeš kao i Anđela (15) da provedeš dan pored reke uz različite aktivnosti.
Volim kej, ali za šetnju, ponekad trčanje. Uveče se smorim, više volim žurke, rekla je Anđela.
Tamo možeš čuti razne priče od toga šta je neko jeo tog dana do debata o tome da li vanzemaljci postoje ili ne. Kej spaja različitosti – različita godišta, različita mišljenja i različite ljude, kaže Marija (18) i dodaje da zbog toga obožava da tamo provodi vreme, a ponekad posle žurke tamo ode na afterparty.
Naravno da ima i onih koji ne vole kej. Nina (15) kaže da se uvek smori tamo, a i da joj preko dana smetaju bube.
Ne volim prirodu. Na keju nikad ne mogu da se opustim, uvek gledam da li će me ujesti neki komarac ili će mi neki krpelj ući pod kožu. Sigurnije mi je u nekom kaficu, kroz smeh govori Nina.
Kej na Nišavi očigledno je bio, jeste i biće mesto, ponekad neočekivanih, najboljih provoda, prvih poljubaca, pijanki, porodičnih izleta i svirki. Možda tradicija okupljanja mladih na keju jeste započela zbog izbegavanja bacanja para na kafe i pića, ali barem sada znamo da to nije samo mesto za okupljanje narkomana i klošara, već nešto mnogo više – neki tinejdžeri bi ga čak nazvali i glavnim simbolom grada Niša. Ako razmišljaš gde ćeš večeras, a želiš da odmoriš od glasne muzike i istih kafića, naš predlog je – pokupi društvo i pravac na kej!
