Beogradski univerzitet “očekivano tone“ na Šangajskoj listi, a odgovornost snosi ko?

U ovogodišnjem rangiranju je učestvovalo više od 2.000 visokoškolskih institucija, a na objavljenoj listi je najboljih 1.000 univerziteta u svetu, objavio je Danas na svom sajtu.

Šta je Šangajska lista?

Akademsko rangiranje Univerziteta u svetu sprovodi šangajski univerzitet Đao Tong od 2003. godine.

Iako neformalna, prestiž je biti na njoj s obzirom da obuhvata manje od četiri posto svetskih univerziteta.

Kriterijumi su: alumni dobitnici Nobelove nagrade (i srodnih disciplinarnih nagrada), nastavnici/istraživači dobitnici Nobelove nagrade (i srodnih disciplinarnih nagrada), broj visoko citiranih nastavnika/istraživača u okviru određene naučne oblasti, broj naučnih radova objavljenih u časopisima Science i Nature, broj naučnih radova objavljenih u časopisima sa Science Citation Index i Social Science Citation Index i akademski doprinos prema navedenim indikatorima u odnosu na broj zaposlenih, piše N1.

Za rektorku Popović pad očekivan

Govoreći za Danas povodom ovog rangiranja odlazeća rektorka Beogradskog univerziteta Ivanka Popović izjavila je da je to očekivan rezultat, a kao glavni razlog za to navela je da druge zemlje ulažu više i to im se vraća napredovanjem na listi.

Ona je napomenula da je, imajući u vidu sve što je navela, položaj UB na Šangajskoj listi i dalje izvanredan uspeh.

Ko je onda odgovoran za očekivan pad?

Komentarišući ovo rangiranje diplomirani inženjer arhitekture i univerzitetski profesor Duško Kuzović za naš portal izjavio je da je ovo, kako kaže, posledica sistematskog razaranja univerziteta. Razlog za manje radova u naučnim časopisima vidi u manjem obimu istraživanja, što je prouzrokovano manjim obimom sredstava, ali epidemijom koja nije opravdanje.

Ipak smatra da to nije jedini razlog za ovakav pad, već razloge vidi i u manjem ulaganju u domaće naučne časopise, ali i u negativnoj selekciji na Univerzitetu i Institutu, privatizaciji instituta za odabrane i lokalne kadrove – a ne one najbolje. Izvršen je, kaže, atak na imovinu važnih instituta poput Vinče i Jaroslava Černog, a problem vidi i u političkom izboru rukovodstva obrazovnih institucija Beogradskog univerziteta i pogrešnoj raspodeli novca.

Na ovaj je rezultat, kaže, uticalo i nesnošenje političke odgovornosti zbog plagiranja doktorata državnih funkcionera,  ali i društveno propagiranje nerada, lenjosti, prevare, nemorala, kriminala, svih vrsta slabosti i grehova, marginalizovanje pravog znanja i favorizovanje političke lojalnosti. Sve se to odrazilo i na rad Univerziteta i kao rezultat toga imamo prepisivanje, plagijarizam, odsustvo kreativnosti…

Stranka slobode i pravde, prenosi Beta, kaže da je ispadanje beogradskog univerziteta odgovornost Vlade Ane Brnabić. Ova stranka navodi da je Vučićev režim nasilnom smenom rektorke Ivanke Popović narušio autonomiju Beogradskog univerziteta i tako pokazao kakav je odnos vlasti prema visokom obrazovanju.

Poput profesora Kuzovića, i SSP problem vidi u sumnjivim, ili dokazano falsifikovanim diplomama sa Megatrenda, iz Sremske Kamenice i drugih egzotičnih ‘visokoobrazovanih institucija’.

Student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i aktivista tima Kreni – promeni Nikola Arsenić, smatra da je odgovornost za ovakav rezultat na Šangajskoj listi na svim donosiocima odluka – i na državi, Vladi i ministarstvu prosvete, ali i na beogradskom univerzitetu.

Kaže da se postavlja pitanje zašto Univerzitet u Beogradu nije ukazao državi na problem sa malim ulaganjima, posebno što veliki deo javnosti, poput rektorke Popović, takođe ovaj pad smatra očekivanim.

Nameće se, kaže, i pitanje motiva za ovakav odnos prema obrazovanju u Srbiji, jer ono pruža mogućnosti, kreativnost i širinu za stvaranje vizije koja može onemogućiti ovakav način “vladanja“ ili upravljanja zemljom.