U Srbiji živi ukupno 93839 Roma starijih od 15 godina podaci su Republičkog zavoda za statistiku iz 2022. godine. Direktorka Udruženja „Romag” Biljana Tasić navodi da podaci Svetske banke i UNICEF-a pokazuju da u Srbiji između 30 i 40 % romske populacije nema osnovnu pismenost, te da čak 80 % Roma ne završi srednju školu.
„Nedavno istraživanje Romaga takođe ukazuje da je oko 30 % romske populacije u našoj zemlji funkcionalno nepismeno, što znači da, iako mogu čitati i pisati, nemaju dovoljno veština da se snalaze u osnovnim životnim situacijama”, navodi Tasić.
Publikacija „Romi u Srbiji” prof. dr Svetlane Radovanović i doc. dr Aleksandra Kneževića, koju je 2014. godine izdao Republički zavod za statistiku, pokazuje da je u 2002. godini u Srbiji bilo 19,6 % nepismenih Roma. Situacija se promenila do 2011, godine, kada je u Srbiji bilo ukupno 15,1 % nepismenih Roma. Ista publikacija takođe je pokazala da postoji razlika u nivoima pismenosti među Romima i Romkinjama, te da je veća nepismenost izražena kod žena.
Iako je broj nepismenih Roma nepoznat, RZS ima podatak da je u Srbiji 0.63 % stanovništva nepismeno. Koordinatorka Odbora za ljudska prava Niš Maja Kamenov kaže da, osim što nema podataka o broju nepismenih Roma, nema podataka ni o tome koliko je Roma u Srbiji „pravno nevidljivo” i nema važeća lična dokumenta i matični broj.
„Po poslednjem popisu u Srbiji je 38 000 građana nepismeno, možemo reći da Romi čine veliki udeo u toj populaciji”, navodi ona.
Uzroci i posledice
Biljana Tasić kaže da postoji više faktora koji doprinose problemu nepismenosti kod Roma. „Mnogi Romi suočavaju se sa ekonomskim izazovima koji prisiljavaju decu da napuste školu i rano se uključe u radne obaveze kako bi pomogli porodici. Pored toga, postoji i nedostatak obrazovne podrške u zajednici i jezička barijera, jer se mnogi Romi ne služe srpskim jezikom kao maternjim, što ih često izoluje i dovodi do napuštanja školovanja”, ističe Tasić. Ona dodaje i da nedostatak uzora u obrazovanju i diskriminacija dodatno utiču na odluku mnogih Roma da napuste školovanje.
Među problemima sa kojima se susreću Romi Kamenov navodi zaposlenje. „Romi generalno zbog diskriminacije teže nalaze zaposlenje. Oni koji nisu završili osnovnu školu ili koji su nepismeni veoma teško dolaze do posla. Kada kažem posao, mislim na najteže fizičke poslove, rad na građevini, rad na crno, skupljanje sekundarnih sirovina kao rizičan posao, sezonski poslovi u poljoprivredi itd”, ističe Kamenov.
Mnogobrojne teškoće prate ovakav život, kaže Kamenov. To su prvenstveno nedostatak stalnih primanja, loši uslovi života, nerešeno stambeno pitanje, život u nelegalnim naseljima, nedostatak osnovnih životnih resursa, čiste vode, kanalizacija, zdravstvene zaštite i penzije. Posebnom riziku od nasilja, trgovine ljudima i oboljevanja od reproduktivnih bolesti izložene su Romkinje, koje čine veliki procenat nepismenih u Srbiji.
Biljana Tasić navodi siromaštvo, nezaposlenost i tešku pristupačnost zdravstvenih i obrazovnih usluga kao najveće prepreke sa kojima se susreću Romi.
„Nedostatak kvalitetnog obrazovanja je jedan od najvećih problema, jer bez osnovne pismenosti i veština veliki broj Roma ima poteškoće u pronalaženju posla i poboljšanju životnih usluga”, smatra ona.
Dodaje i da smanjena pismenost značajno otežava integraciju Roma u društvo, jer su pojedinci bez pismenosti i obrazovanja ograničeni u mogućnostima zaposlenja, zbog čega neretko rade slabo plaćene poslove i zavise od socijalnih davanja. „Ovaj nedostatak dovodi do siromaštva, a često i do većeg rizika od marginalizacije i socijalne izolacije. Smanjena pismenost takođe otežava komunikaciju s institucijama i ostvarivanje osnovnih prava na zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i zapošljavanje”, napominje Tasić.
Kako do veće pismenosti?
Biljana Tasić navodi da rešenje problema nepismenosti kod Roma mora biti sveobuhvatno, te da se Udruženje „Romag” zalaže za jačanje obrazovnih programa koji podstiču raniji pristup obrazovanju. „Besplatni obrazovni programi, stipendije i podrška u nastavi mogu biti od velike pomoći. Ulaganje u obuku nastavnog kadra za rad sa romskom decom, kao i programi za jezičku i kulturnu adaptaciju, takođe su ključni”, smatra Tasić. Ona dodaje da njihovo udruženje sprovodi niz programa za obrazovanje i uključivanje romske populacije, ali da je neophodno snažnije angažovanje na državnom nivou.
Maja Kamenov kaže da se afirmativne mere ističu kada je u pitanju obrazovanje Roma i ostalih pripadnika i pripadnica nacionalnih manjina.
„Pored afirmativnih mera, postoje i pedagoški asistenti koji rade sa romskom decom i članovima njihovih porodica da prevaziđu poteškoće, posebno jezičke, i iskoriste sve afirmativne mere koje postoje”,
kaže ona i napominje da ovakvih mera treba da bude više i da budu isplanirane sistemski, u skladu sa potrebama pojedinca.
Među mogućnostima za opismenjavanje i projekat „Druga šansa”
Među mogućnostima koje postoje za školovanje i opismenjavanje je i projekat Evropske unije i Ministarstva prosvete, osmišljen da u najkraćem roku opismeni odrasle. Reč je o Osnovnom obrazovanju odraslih koje se sprovodi i u Osnovnoj školi „Nadežda Petrović” u Sićevu.
Od devedesetih godina prošlog veka se dešava da Romi ne idu uopšte u školu, pa se zbog toga, kako navodi Lidija, u poslednje vreme oni sve više pridružuju projektu. Nakon završene petnaeste godine, učenik nema prava na redovno školovanje, te se upisuje na Osnovno obrazovanje odraslih, gde se u tri ciklusa završava osnovna škola. „Prvi ciklus nosi od prvog do četvrtog razreda, gde je opismenjavanje i matematika do četvrtog razreda, odnosno tu su tablica množenja, račun do hiljadu i osnovna znanja iz matematike. Časovi traju pola sata, uglavnom se rade u bloku i ne mogu više od četiri, najviše pet časova, četiri dana u nedelji”, objašnjava direktorka.
U prvi ciklus upisuju se ljudi koji su potpuno nepismeni. Sa njima se radi od septembra, iako projekat kreće od prvog oktobra.
„Septembar iskoristimo da ih prilagodimo da bar znaju da oslobode ruku, da napišu neko štampano slovo, dok od oktobra kreću sa ozbiljnijim stvarima – da napišu neku reč, da čitaju”, ističe Ćirić.
Ona dodaje da rade sa učenicima koji ne znaju ni da pišu ni da čitaju, te da rade i pet dana nedeljno kako bi ih opismenili, a da čak drže i dopunske časove. Drugi ciklus podrazumeva znanje iz petog i šestog razeda, te se među časovima nalazi i preduzetništvo, dok treći ciklus obuhvata sedmi i osmi razred.
Najčešći razlozi zbog kojih se ljudi upisuju na Osnovno obrazovanje odraslih je polaganje za vožnju, ali i nemogućnost zaposlenja. Ove godine je na programu u Osnovnoj školi „Nadežda Petrović” 230 učenika, a prošle godine je bilo njih 348. Uglavnom se upisuju ljudi između 17 i 35 godina života.
