Poslednjih nedelja, na društvenim mrežama žene su objavljivale crno-bele slike. Uz njih postavljane su i oznake poput #ChallengeAccepted (koja je na Instagramu do sad korišćena preko 6,3 miliona puta), #WomenSupportingWomen i #İstanbulSözleşmesiYaşatır odnosno Istanbulska konvencija spašava živote.
Mnoge poznate ličnosti su delile sličan sadržaj, a poruka i pozadina priče se u međuvremenu izgubila. Ovaj trend započet je još 2016. godine radi podizanja svesti o kanceru. Međutim, ideja je vraćena ove godine kada su žene u Turskoj počele da podstiču na deljenje ovakvih slika. Takve fotografije podsećaju na crno-bele fotografije žrtava koje svakodnevno gledaju u novinama, a njihovim deljenjem podstiče se solidarnost sa žrtvama.
Šta je to femicid?
Femicid se najčešće definiše kao namerno počinjeno ubistvo nad ženama, devojkama, devojčicama. To znači da ovaj pojam predstavlja rodno zasnovan zločin mržnje. Prva ga spominje feministkička autorka Dajana E. H. Rasel kao: Ubijanje žena od strane muškaraca zato što su žene. Ujedinjene nacije i dalje koriste ovu definiciju kao najširu.
Prošle godine u Turskoj su počinjena 474 ubistva žena. U periodu od 2007. do 2019. 68% (od 2487) ubistva nad ženama počinili su njihovi muževi, bivši muževi ili muškarci sa kojima su bile u vezi. Ove godine nasilje se dodatno povećalo, do sada je ubijeno bar 120 žena. Tokom marta ubijeno je 29 žena nakon što je vlada savetovala ostajanje kod kuće radi prevencije koronavirusa.
Protesti
Dvadesetsedmogodišnja Pinar Glutekin ubijena je u julu ove godine. Vodila se kao nestala nedelju dana, a zatim je pronađena u šumi. Za počinitelja se navodi njen bivši dečko, koji je po navodima policije priznao zločin. Ovo je za posledicu donelo proteste širom Turske, u više gradova, pa čak i najvećem – Istanbulu. Ljudi su nosili transparente sa licima drugih ubijenih žena. Takođe, iskazano je i nezadovoljstvo navodima predsednika vladajuće stranke da Turska treba da se povuče iz Istanbulske konvencije koja se bavi sprečavanjem i borbom protiv nasilja nad ženama. Tako je od vlasti traženo i njeno veće poštovanje. Fidan Ataselim, generalna sekretarka platforme Mi ćemo zaustaviti femicid kaže da je rešenje jasno i da je samo potrebno otvoriti i pročitati ovu konvenciju.
Nekoliko aktivista uhapšeno je na protestu u gradu Izmir. Deutsche Welle prenosi izjavu Arze Sert koja tvrdi da je zlostavljana u pritvoru. Takođe se navodi kako su ljudi koji su prisustvovali na protestu nelegalno pritvoreni i tučeni.
Sličan problem u Srbiji
Autonomni ženski centar u svom polugodišnjem izveštaju o femicidu za 2020. navodi da su mediji izvestili o smrti 21 punoletne žene. Od tog broja, 14 ubistava ima porodično partnerski kontekst. Devet žena je ubijeno u kući/stanu koje su delile sa nasilnikom. Pored toga, zabeleženo je još 11 napada na žene, sa istim kontekstom.
Što se tiče situacije tokom vanrednog stanja izdvaja se: Naročito je zabrinjavajuće da je žena koja je pokušala da prijavi nasilje tokom trajanja policijskog časa kažnjena, a da su period početka i kraja vanrednog stanja obeležili slučajevi femicida koji ukazuju da institucije nisu postupale sa dužnom pažnjom.
Prošle godine žena je ubijena na autobuskoj stanici u Pančevu od strane bivšeg muža kojeg je ranije prijavila policiji zbog zlostavljanja. Ona je tek izašla iz Sigurne kuće, sa svojim maloletnim sinom, a on je imao zabranu prilaska. Zločin se svakako desio. Tanja Ignjatović, iz Autonomnog ženskog centra, za CINS je rekla kako je u konkretnom slučaju tužilaštvo trebalo da traži pritvor umesto zabrane prilaska, koja očigledno nije bila dovoljna. Ovo nije izvojen slučaj, podaci govore da je svaka treća ubijena žena prethodno prijavila nasilnika. Tako CINS takođe zaključuje kako se žrtve nasilja podstiču da isto prijave, ali da ne postoje jasni plan i sistem podrške koji treba dugoročno da štite žene.