Sve je više mladih na ulicama koji rade za kompanije za brzu dostavu hrane i drugih proizvoda, među kojima je veliki broj studenata. O uslovima za rad u tim kompanijama, zaradama i mogućnostima za napredovanje u poslu, razgovarali smo sa studentima dostavljačima i njihovim starijim kolegama.
Rad dostavljača spada u poslove platformske ekonomije, u kojoj Srbija ima vodeću ulogu na globalnom i evropskom nivou, prema podacima Svetske banke iz 2015. godine. Stručnjaci ocenjuju da je naše ekonomsko podneblje atraktivno za platformske kompanije zbog niskih zarada i pravnog vakuuma za radni, ekonomski i socijalni položaj radnika. Naši sagovornici takođe manje više ukazuju na crno-beli svet rada u platformskim kompanijama.
Platformska ekonomija je digitalni model tržišta gde ljudi i kompanije koriste onlajn platforme za razmenu dobara, pružanje usluga ili prodaju proizvoda. Razlikuju se dva tipa digitalnih platformi za rad: One koje nude poslove kao što su programiranje, onlajn edukacija i prevođenje, i druge koje nude kurirske i dostavljačke usluge na određenim lokacijama.
“Ja sam master inženjer mašinstva a posao dostavljača sam video kao priliku dok tražim posao, šaljem CV, idem na razgovore za posao u struci. U ovom poslu dobro je što zaista možeš u svakom trenutku da se uključiš ili isključiš iz smene”, objašnjava Petar Stanković, dostavljač Volta.
Mladi ne poznaju radna prava
Osamdeset odsto mladih od 15 do 19 godina kao i skoro 70 odsto onih od 20 do 24 godine primaju manje od medijalne zarade, pokazuje istraživanje Udruženja Roza o položaju mladih na tržištu rada.
Isto istraživanje pokazuje da mladi najčešće nisu upoznati sa radnim pravima, što ih dodatno ugrožava. Učenici i nastavnici koji su ispitani za potrebe istraživanja kažu da je edukacija o radnim pravima „više nego potrebna“.
A kakav je položaj mladih koji rade kao dostavljači?
“Ovaj posao ti jednostavno pojede i nerve i privatni život”
Naši mladi sagovornici najčešće pominju fleksibilno radno vreme kada navode razloge i motive rada u dostavi.
“Sam biraš radno vreme. U Glovu treba tri dana unapred da se izjasniš koliko ćeš sati raditi naredna tri dana”, kaže dostavljač Mateja Đorđević iz Niša. Dodaje da “ako se dovoljno trudiš i imaš odgovarajuću opremu sa kojom ne trošiš gorivo, onda plata može da bude veća od klasične ‘studentske plate’ (primanja za poslove preko studentske zadruge)”.
Drugi dostavljač koji je tražio da ostane anoniman rekao nam je da su za njihovu obuku odgovorne posredničke agencije, ali da one to ne rade, već primaju bilo koga.
“Imaju jedan ili više razgovora sa potencijalnim kandidatima i oni odmah mogu da počnu da rade kako bi agencija od njih uzimala svoju proviziju”, navodi naš sagovornik.
Kako nam je kazao taj radnik Volta, inače bivši dostavljač Glova, angažovanje dostavljača obavljaju agencije i “ne postoje nikakvi kriterijumi”.
Iz kompanije Volt kažu da postoji nekoliko opcija za zaposlenje u toj kompaniji. Zainteresovani mogu da se prijave na karijernoj stranici na sajtu Volta, slanjem CV-ja na mejl, zatim preko omladinskih zadruga i putem preporuke zaposlenih. Naglašavaju da su obezbeđeni svi uslovi rada u skladu sa Zakonom o radu.
“Obezbeđena su sva sredstva za rad, oprema, uslovi, dnevne pauze, ali i benefiti poput voća, toplih i hladnih napitaka. Mladi u radnom odnosu ostvaruju pravo i na ostale pogodnosti – privatno zdravstveno osiguranje, dodatne dane godišnjeg odmora i drugo. Zarada koja se može ostvariti, u zavisnosti od angažovanja, prema našoj proceni je na zaista visokom nivou za prve poslove kojima mladi počinju da se bave, što je ujedno i najčešći slučaj”, kaže menadžerka ljudskih resursa Volta Ljiljana Jovanović.
Iz Glova nisu odgovorili na naša pitanja uredno upućena elektornskom poštom, do trenutka objavljivanja teksta.
Međutim, sa druge strane, radnici svedoče o drugačijem iskustvu.
“Dešava se da izađe pet hiljada ljudi ponedeljkom, i na ovoj zimi se smrzavamo dok ne zazvoni neki zadatak. To može da traje od 40 do 90 minuta, a nekad i do kraja smene. Ovaj posao ti jednostavno pojede i nerve i privatni život”, kaže Stanković.
Ugovor ili rad na crno?
Todorović iz Volta navodi da dostavljači koji rade puno radno vreme mogu da budu u radnom odnosu na određeno i neodređeno vreme. Oni koji rade nepuno radno vreme angažovani su preko omladinskih zadruga. Dodaje da u Voltu rade 153 mlade osobe uzrasta od 20 do 30 godina.
“Prijave u ovom poslu nema, više ti se isplati da sam uplaćuješ doprinose nego da radiš kod nekog prijavljen jer su uslovi onda znatno lošiji”, ukazuje Danijel Milković, radnik u dostavama.
Dostavljač Glova Mateja Đorđević ima drugačije iskustvo. Kaže da je njegov rad regulisan ugovorom, kojim se, između ostalog, određuje i procenat od dostava za poslodavca.
Dostavljači ne mogu da ostvare neke od osnovnih radnih prava, kaže dr Mario Reljanović, predsednik Centra za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo iz Beograda.
“Sigurnost zaposlenja dostavljača ne postoji. Ugovori koje dostavljači zaključuju sa platformama su raznovrsni, ali nijedan od njih ne pruža zaštitu od trenutnog otkazivanja. U tom slučaju oni ne mogu da ostvare neka od osnovnih prava koja bi trebalo da imaju prema međunarodnim standardima, kao što su otkazni rok, otpremnina, mogućnost sudskog preispitivanja otkaza u radnom sporu. Radnici koji su angažovani putem agencija za privremeno zapošljavanje su u nešto boljem položaju, ali zbog specifičnih nedostataka u uređenju agencijskog zapošljavanja ni njihov položaj nije mnogo unapređen. Ista je situacija ako govorimo o sigurnosti uslova rada, pre svega zarade. Uslovi isplate naknade dostavljačima se menjaju često, a trenutno – koliko je meni poznato – samo jedna platforma poštuje pravo na minimalnu garantovanu zaradu, bez obzira na ostvareni broj dostava”, objašnjava Reljanović.
Dodaje da ne postoji politička volja da se unapredi položaj platfmorskih radnika, među koje spadaju i dostavljači.
“Već desetak godina, u pojedinim zemljama Evropske unije i duže, širom sveta traju procesi koji su usmereni na poboljšanje statusa dostavljača preko platformi. Postignuto je dosta toga, a u Evropskoj uniji će uskoro položaj ovih radnika biti detaljno regulisan i posebnom direktivom. Ukoliko bude usvojen trenutno aktuelan tekst predloga ove direktive, položaj dostavljača će biti daleko povoljniji nego što je to trenutno slučaj, i biće relativno uniformno regulisan u svim zemljama EU. Ništa od ovih procesa ne postoji u Srbiji, niti je izražena bilo kakva volja da se izvrši harmonizacija sa dosadašnjim rešenjima, iako smo na to obavezani Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, kao i Akcionim planom za poglavlje 19 koji je istekao, a da nije primenjeno gotovo nijedno od planiranih normativnih rešenja usklađivanja”, kaže Reljanović.
Napredak u kompanijama za dostavu – realno očekivanje ili misaona imenica
Jovanovićiz Volta nam je odgovorila da ta kompanija ne razvija samo biznis već i mnogo vodi računa o razvoju ljudi.
“To znači da u okviru naše kompanije postoje dva godišnja ciklusa ocene performansa, kada se na globalnom nivou sprovodu unapređenja, povećanja zarada, dodatni benefiti i nagrade. Karijerni putevi su jasno definisani, matrice za napredovanje transparentne, a takođe postoji mogućnost i internih rotacija odnosno promena pozicija u okviru drugih timova, u skladu sa interesovanjima i željama svakog pojedinca”.
Dodala je da Volt ulaže u obuke zaposlenih, kao i da su službena putovanja “sastavni deo politike razvoja zaposlenih”.
Međutim, svi naši sagovornici na ovu temu smatraju da u platformskim kompanijama za dostavu nema napretka. Jedina nagrada su, kažu, povremeni bonusi na zaradu.
Svi odgovori se, kako navode iz Volta odnose na zaposlene u kompaniji Wolt, a ne na njihove Partnere Dostavljače.
,,Partneri Dostavljači nisu zaposleni u kompaniji Wolt, oni su naši Partneri i korisnici Wolt digitalne platforme.“
Priredile: Milica Mihajlović i Teodora Radojičić
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Unapređenje medijskog izveštavanja o radnim pravima platformskih radnika u Srbiji“ koji realizuje Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), a koji je deo šireg projekta “Novo zapošljavanje: zagovaranje prava radnika na digitalnim platformama u Srbiji” koji sprovodi Centar za istraživanje javnih politika, u saradnji sa Savezom samostalnih sindiata Srbije, Ujedinjenim granskim sindikatima “Nezavisnost”, Digitalnom zajednicom i Udruženjem za radno pravo i socijalno osigiranje Srbije, uz finansijsku pomoć Evropske unije. Tekst nužno ne izražava zvanične stavove Evropske unije i isključiva je odgovornost izdavača.
