Često si pod stresom kada saznaš da si zaboravio/la ili izgubio/la telefon. U današnje vreme ovo se svima dešava i postoji izraz za strah od nemogućnosti da stalno proveravaš telefon.
Telefoni su uz nas dok se budimo, kada jedemo, kada spavamo, kada se opuštamo, kada se bavimo sportom… Uz pomoć njih se povezujemo sa drugima kao nikada do sada, pratimo vesti i informisani smo. Zahvaljujući njima učimo u pokretu, imamo mogućnost da, za samo nekoliko sekundi, dobijemo odgovor na svako pitanje… Jednostavno, dobili smo jedan mali portal od nekoliko inča koji nam predstavlja izlazak u svet. Upravo zato smo i postali zavisni od njih.
Zašto smo postali zavisni od telefona?
Jedan od razloga leži u tome što su telefoni lako prenosivi i prilagodljivo oblikovani. Drugi razlog predstavlja precizno i savršeno odrađen algoritam aplikacija koje koristimo, a koje prate sve naše želje, zahteve i ukuse. Treći i možda najbitniji razlog je taj što situacije koje nam se dešavaju, kao i obaveze koje imamo, često umeju da budu teške, mučne, dosadne ili zahtevaju previše odgovornosti. U tim trenucima telefon stupa na scenu kao naš spasilac koji nam nudi sve suprotno od onoga što se dešava u stvarnom životu. Možda toga i nismo svesni, ali pametni telefoni se prilagođavaju nama, našim željama i zahtevima.
Nomofobija
Toliko smo se navikli na telefone da ne možemo da zamislimo život bez njih. Zato se i stvara strah od nemogućnosti da stalno proveravaš telefon ili nomofobija. Sama reč nastala je od reči no mobile (bez mobilnog) i označava psihički poremećaj koji utiče ne samo na mlađe, već i na starije korisnike.
Ukoliko ne znaš za ovu vrstu zavisnosti vreme je da saznaš nešto više o tome i razmisliš na kom stepenu se nalaziš kada je u pitanju ova fobija. Razmisli kako se osećaš kada tvoj telefon nije blizu tebe ili šta bi se desilo kada ti neko ne bi dozvolio da zaviriš u svoj Instagram profil i vidiš ko te je zapratio, ko ti je lajkovao sliku ili ko ti je poslao poruku na Messenger-u.
Sve je više dokaza da se način na koji se odnosimo prema našim telefonima odražava negativno na naše zdravlje. Postoje istaživanja koja pokazuju da previše izloženosti svetlu naših uređaja može da utiče na naš mozak. Istraživanje je pokazalo kako su se ljudi ponašali kada su rešavali osmosmerku, a nisu mogli da se jave na telefon koji zvoni. Te ljude je odjednom obuzela anksioznost i njihovo ponašanje bilo je neprijatno, a sposobnost da reše zagonetku bila je narušena.
Da li postoji način da se ova žudnja suzbije i da se izbegne nomofobija?
Za skoro sve postoji rešenje. Prema mišljenju nekih naučnika, najbolji način da se izbegne ovaj strah jeste da se napravi telefon koji bi pružao manje informacija: bez interneta, mejlova, tekstualnih poruka. Sam taj nedostatak viška informacija postepeno će suzbijati našu žudnju da stalno proveravamo telefon. Naš mozak će prihvatiti to da tamo nema ničeg toliko bitnog.
Sa druge strane, iako telefoni imaju više štetnih uticaja po nas, oni takođe imaju i dobre strane. Omogućavaju nam da se povežemo sa drugim ljudima. Kada ne možemo da se vidimo sa dragim osobama, čak i ta vrsta komunikacije je bolja nego potpuni prekid iste.
Sve ima svoje dobre i loše strane, samo je pitanje kako ćeš ti to da iskoristiš. Imaj na umu da je tvoje vreme dragoceno i da je na tebi kako ćeš da ga potrošiš.
