NATO bombardovanje Srbije završilo se 10. maja 1999. godine. Od tada se priča o posledicama osiromašenog uranijuma koji se nalazio u projektilima koji su bačeni na Srbiju.
Prema NATO izveštaju 1999. godine na Srbiju je izručeno 31.000 projektila sa osiromašenim uranijumom. Prema podacima Vojske Jugoslavije bilo ih je 50.000, a prema nekim ruskim izvorima čak 90.000. Posledice toksičnog i radijacionog dejstva uranijuma na zdravlje stanovnika Srbije još nisu ozbiljno istražene.
U medijima se ova tema izbegava a stanovništvo Srbije takođe retko priča o tome, što jasno pokazuje da ova tema nije zastupljena u onolikoj meri koliko zahteva.
„Rezultati su zabrinjavajući“
U maju 2018. godine sastavljena je skupštinska Komisija za istragu posledica NATO bombardovanja i započeto je zvanično istraživanje.
Darko Leketić, predsednik komisije, je u martu prošle godine izdao saopštenje istrage. Kako on navodi rezultati su zabrinjavajući.
Upoređivanjem medicinskih statističkih podataka po godinama, ustanovili smo da je na određene generacije onih rođenih posle 1999. godine delovao neki toksin, pa su te generacije podložnije obolevanju od malignih bolesti, objasnio je dr Laketić na zvaničnom sajtu grada Prokuplja.
Takođe on ističe da je najvažnije od svega da je studija istraživanja urađena na osnovu relevantnih medicinskih podataka. Oni se baziraju na generacijama koje su rođene i živele nakon NATO bombardovanja i istraživanja su rađena u saradnji sa podacima instituta za javno zdravlje „Batut“.
Kako BBC navodi, na simpozijumu o posledicama bombardovanja SR Jugoslavije osiromašenim uranijumom, održanom na niškom univerzitetu juna 2019. godine, predsednik udruženja građana Osiromašeni uranijum, Stevo Nogo, najavio je prve tužbe građana protiv članica zemalja NATO. Nogo je rekao da neće biti kolektivnih, već pojedinačnih tužbi obolelih i njihovih porodica.
Zemlje članice NATO tužićemo za materijalnu i nematerijalnu štetu, izjavio je Nogo za BBC.
„Na SR Jugoslaviju bačeno je 15 tona osiromašenog uranijuma“
Danica Grujičić, načelnik Odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije i redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, dugo se bavi analizom posledica NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Ovo su samo neki od podataka koje je ona iznela:
Prisustvo plutonijuma pokazuje da je SR Jugoslavija je bombardovana sa nuklearnim otpadom. Amerikanci su ugasili postrojenje koje je pravilo penetratore od osiromašenog uranijuma jer je bilo povećano zračenje od 385 grama uranijuma. Na SR Jugoslaviju bačeno je 15 tona osiromašenog uranijuma. Nad Srbijom i Crnom Gorom je izgorelo 16 500 tona kerozina. Za sagorevanje ove količine kerozina potrebna je količina kiseonika koju sva živa bića na ovim prostorima potroše za 50 godina. U atmosferu je otišlo 20 tona hlora zbog bombardovanja petrohemije u Pančevu 15. aprila 1999 godine...
Kako ona navodi Svetski prosek obolelih od malignih oboljenja 2000 na milion stanovnika. U Srbiji je broj obolelih 5500 na milion stanovnika, što je 2,7 % iznad svetskog proseka.
Iako puno toga ukazuje da se Srbija suočava sa tihom epidemijom malignih bolesti, niko za to zvanično u ovom trenutku ne može da okrivi NATO. NATO i dalje tvrdi da nema trajnih posledica zbog korišćenja osiromašenog uranijuma.
Ovi podaci jesu važni za zdravlje mladih, i treba da izazovu pažnju. Bitni su za budućnost mladih ljudi, jer se sa tim posledicama treba živeti, kakve god da su.
