Ana Karenjina je poznata kao tragičan roman, ali da li je stvarno bila tragična? Ovaj roman naveo nas je na duboko razmišljanje o tome da li je zapravo Anina odluka bila dobra ili ne.
Ko je to bio Tolstoj?
Lav Nikolajevič Tolstoj je bio jedan od najznačajnijih pisaca realizma u Rusiji. Poticao je iz veoma bogate porodice i kao mali je ostao bez roditelja. Bio je u raznim ratovima i dosta je putovao Evropom gde je i uspeo da vidi kako se deca zapadnih država obrazuju. Na osnovu toga odlučio je da otvori škole za Ruske seljake i kmetove. Tolstoj se dosta zalagao za njihovu slobodu, a čak je i svoju kuću pretvorio u školu.
Na romanu Ana Karenjina radio je 4 godine i napisao ga je u svom dnevniku. Ovaj roman napisao je po ugledu na roman Evgenije Onjegin koji je napisao Aleksandar Puškin.
Početak ljubavi Ane i Vronskog
Ana i Vronski poznati su kao ljubavnici u ovom romanu, ali i srodne duše. Ona je bila nesrećna u svom braku u kom je čak i persirala sa mužem. Aleksej i Ana su svoj brak obogatili njihovim sinom Serjožom, koji je kasnije mnogo uticao na Anine odluke u vezi Vronskog. Hladan i ozbiljan čovek bez emocija, kao što je bio Aleksej, Ani nije dao određenu ljubav koja je njoj bila potrebna. Ljubav koja je njoj falila uspeo je da probudi Vronski.
Ana i Vronski bili su srećno zaljubljeni. Njihova ljubav bila je mnogo jaka. Toliko jaka da je pobegla sa njim u Italiju, njegova ljubav joj je bila dovoljna. Dok su bili u Italiji osećala se slobodno, za razliku od Rusije gde je osećala napetost i poglede drugih. Vronski je zbog te ljubavi ostavio i svoj posao, i u Italiji je pokušao da bude slikar. Njegove reči Anu ne ume niko da naslika kao ja, pokazale su njegova iskrena osećanja prema njoj. Motiv ljubomore javio se kada je shvatio da i drugi slikari mogu da naslikaju njenu lepotu. U početku njihove veze, Ana nije htela razvod. Nije imala snage da ostavi Serjožu.
Problemi nakon povratka iz Italije
Pri povratku u Rusiju, Vronski traži Anin razvod, gde ona odlučuje da ona ipak hoće da ostavi dete zarad ljubavi koju je dobila. Sebičan, ali i povređen, Aleksej ne želi da joj da razvod. Misli da, ako on treba da pati, treba i ona. Da li se neko ikad pitao koliko je ona zapravo patila sve te godine u braku? Ali Aleksej je ipak odlučio da je kazni još više. Anina i Vronskova ljubav se obogatila ćerkom, koja je zbog ugleda, časti i svog obraza morala da bude kod Alekseja, koju je prihvatio kao svoju.
Kada je neko zaljubljen, ne vidi realnost, vidi svu lepotu sveta dok je ona druga, tamnija strana potisnuta. Ana počinje da pada u realnost, ali i u depresiju. Njena ljubomora, na sve što Vronski radi, kao i na žene oko njega, povređivala ju je. Sve što je želela, ono zbog čega je htela da se odrekne sina, ljubav, nije htela da izgubi. U dugogodišnjem braku sa Aleksejem osećala je samoću, prazninu i kada je posle toliko godina konačno osetila ono za čime je žudila, plašila se da će to da izgubi.
Gospode oprosti mi za sve…
Upravo ta ljubomora je učinila to da se njena ljubav kao i njen život okončaju. Vronski joj je govorio kako ne treba da bude ljubomorna, da je ona jedina žena u njegovom srcu, ali zaljubljene oči su videle nešto drugo. Njena odluka da ostavi i Serjožu, ćerku i ljubav, bila je konačna. Ana je uspela da ovaj roman učini tragičnim, završivši ga sa rečima Gospode oprosti mi za sve.
Teško je raspravljati o tome da li je Vronski bio njen spas ili kazna. Svaki čovek na ovom svetu živi da bi pronašao svoju sreću, a ona ju je pronašla. Međutim, ta njena sreća nije trajala dugo. Ostaje na vama da odlučite kako ćete gledati na njenu ljubav. Kao njen spas ili kao njenu kaznu?
