Fotografija, kao umetnost i kao zanat, postoji gotovo 200 godina. Međutim, tek se poslednje dve decenije pokazala kao isplativ hobi i istovremeno dobra prilika za zaradu. Mnogi ne žele da načine korak u profesionalnu fotografiju, pre svega iz straha od neuspeha i nedostatka finansija. Naposletku, fotografija je izuzetno skupa umetnost, kako zbog cena opreme, tako i zbog probijanja na tržištu.
Mnogi mladi fotografi u startu odluče u kojoj meri žele da budu posvećeni tom poslu. Nekima to do kraja života ostane hobi, dok se određeni fotografi upuste u profesionalni život još od prvih dana. Fotografi su često prinuđeni da rade više poslova istovremeno kako bi mogli od toga da zapravo žive.
Uprkos tome što postoje fotografi u Srbiji koji žive od svog posla, gotovo svi se susreću sa određenim problemima. Među njima su pre svega velika razlika u zaradi po poslu kod nas i u razvijenijim zemljama. Takođe, veliki problem predstavlja i vreme koje je neophodno uložiti kako bi se dostigao nivo stabilnog
prihoda.
Mislim da je manji broj onih koji uspešno žive od fotografije od onih koji pored nje moraju imati i neki stalni posao. Fotografija će se još razvijati i tražiti kod nas, ali je potrebno dosta uloženog truda i strpljenja, kaže Mina, poznatija kao pilezuto, mladi fotograf iz Beograda.
Većina profesionalnih fotografa se slaže da uz konstantnu edukaciju, redovnu vežbu i podsećanje svih naučenih tehnika svako može da od fotografa iz hobija postane profesionalni fotograf. Među prvim uslovima se ipak postavlja ljubav prema fotografiji. Težnja prema zabavi i užitku u početku upravo dovodi do lakšeg učenja daleko komplikovanijih elemenata ove umetnosti.
Kako vreme prolazi i kako znanje i iskustvo raste, sve kockice će same da padaju na svoje mesto. Kada se dostigne neki nivo koji nam predstavi prepreku, tada je lepo setiti se zbog čega smo i počeli, navodi Jovan, poznatiji i kao John Wolfrik.
Među najbitnijim razlikama između profesionalnih fotografa koji rade za sebe i za poslodavce se uočava vrsta fotografije. Dok pojedinci preferiraju da se pridržavaju svojih stilova, kompanije i agencije uglavnom ograničavaju tu kreativnost. Premda se od obe varijante može živeti, najveći broj profesionalnih fotografa se bavi fotografijom proslava, kao i za modne agencije.
Smatram da je sve moguće ako nađeš odgovarajući posao u modeling firmi ili ako radiš svadbe, krštenja,i slične stvari. Lično poznajem više osoba koje uspešno žive od toga više od 30 godina, navodi Filip Milović, mladi kragujevački fotograf, koji se potpisuje i kao polipphotography.
Mladi fotografi, bilo profesionalni ili ne, se slažu oko jedne stvari. Vežba je najbitniji faktor i iskustvo sve čini boljim. Bilo da je reč o početnicima ili o profesionalcima, sa vremenom dolazi brzina u radu i lakše se dolazi do željenih fotografija. Naposletku, svako treba da se bavi onime što voli – tačno kako i koliko on voli.
Autor naslovne fotografije: John Wolfrik