Da li je Srbija demokratska zemlja?
Pretpostavka demokratije jeste pre svega lična sloboda, sloboda mišljenja i izražavanja mišljenja, sloboda kritike, štampe, televizije i drugih sredstava javnog informisanja, jednakost pred zakonom i politička jednakost itd.
Na osnovu naše ankete, čak 93% mladih se izjasnilo da smatra da Srbija nije dovoljno demokratska zemlja.
U poslednja tri meseca smo svedoci da je medijska sloboda, jedna od glavnih pretpostavki demokratije, skoro nepostojeća.
Gotvo svaki tabloid koji je dostupan širokoj masi informiše građane isključivo o stvarima čiji je cilj postizanje određenog političkog opredeljenja. Takođe, su prisutna i ugnjetavanja neistomišljenika određene interesne grupe. Za tabloidima ne zaostaju ni televizije sa nacionalnom frekfencijom.
Odmah se možemo nadovezati i na slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu kritike.
Ljudi u Srbiji gotvo da nemaju načina na koji bi izrazili svoje mišljenje, bez određenog straha. Ukoliko javno iznesete neku kritiku morate paziti u čiju korist će ta kritika biti. Došli smo u situaciju gde se sloboda stiče pripadnošću određenoj grupi ili instituciji.
Da li postoji apsolutna demokratija?
Na osnovu ankete koju smo sproveli, 63% mladih smatra da je demokratija najbolje državno uređenje.
Apsolutna demokratija kao takva ne postoji. Ukoliko bi postojala država sa takvim uređenjem, najverovatnije bi nastao opšti haos.
Pre svega, sloboda bi bila apsolutna. Narod bi mogao da radi šta god poželi braneći se upravo uređenjem apsolutne demokratije.
Pretpostavka je da bi došlo do kršenja velikog broja, pre svega, moralnih i običajnih normi. Ljudi bi stekli slobodu da rade bilo šta. Sve bi se opravdavalo argumentom da je njima sloboda zagarantovana.
Srbija je predstavnička demokratija. Predstavnici naroda, koji su izabrani na izborima, svojim delovanjem predstavljaju volju naroda. Takođe ti isti predstavnici su dužni da odluke koje se donose budu isključivo za dobrobit naroda. Ukoliko ne bi postojali organi koji rade u interesu naroda i ne kontrolišu predloge, a narod donosio konačne odluke, moglo bi doći do disbalansa u zakonima.
Različite grupe bi se možda zalagale za slobodnu i legalnu trgovinu narkotika, a druge za zabranu istih, neki za delimično legalizovanje samo posebnih vrsta i slično. Međutim, svako bi imao slobodnu volju da čini kako želi.
Kombinacijom demokratije i meritokratije bi se mogao uspostaviti balans i doći do idealne demokratsko-meritokratske države.
Šta smeta demokratiji u našoj zemlji?
Problemi za koje mladi smatraju da utiču na demokratiju u našoj zemlji se velikim delom baziraju na funkcionisanju čitavnog sistema.
Ideja da treba da imamo jakog vođu, a ne jak sistem, jedan je od odgovora koji smo dobili na anonimnoj anketi koju smo sproveli.
Odgovor Miloša Životića, diplomiranog pravnika i mastera za borbu protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, na ovu temu je da mladi u današnje vreme žive u delimično demokratskoj zemlji, koja je deklarativno takva i da u pojedinim segmentima demokratija i funkcioniše, ali se ona pre svega bazira na oblastima koje nemaju direktan dodir sa vršenjem vlasti.
Sama vlast ne funkcioniše po principima demokratije, već postoji privid demokratije, a ustvari se radi o podaničkom sistemu na svim nivoima vlasti bitnim za funkcionisanje raznih društvenih oblasti, dodaje Miloš.
Osnovno ljudsko pravo, sloboda, je dobilo sasvim drugo značenje u funkcionisanju današnje politike. Da li postoji način na koji se možemo izboriti za našu slobodu?
Postoji. Motivisanjem mladih ljudi da iznose svoje stavove, da se bore za svoju slobodu.
Ukoliko se mladi u Srbiji aktiviraju po pitanju ispunjavanja pretpostavki koje demokratija garantuje, sistem se može poboljšati.
Strah koji vlada narodom i gubitak nade se jedino može otkloniti jasnim vizijama mladih i ambicioznih ljudi koji se ne boje da se bore za svoju državu.
