Žene su kroz istoriju prikazivane kao slabiji, nežniji, pa čak i gluplji pol. Tome mogu posvedočiti književna dela, ali i priče starijih žena iz okruženja. Položaj žena se laganim korakom poboljšavao, ali da li se ikada suštinski promenio? Nesumnjivo je lakše zagrebati površinu problema, nego se suočiti sa njegovim korenom.
Šta je porez na roze?
Porez na roze, ili na engleskom Pink tax, termin je sa kojim smo se prethodnih godina susretali. Definicija ovog pojma je vrlo jednostavna. Porez na roze odnosi se na tendenciju da proizvodi koji se prodaju posebno za žene budu skuplji od onih koji se prodaju muškarcima. Slikovit primer za to, iako na prvi pogled deluje banalno, jesu brijači. Pored toga što su muški brijači kvalitetniji od ženskih, vrlo često se mogu naći po dosta nižoj ceni.
Pored brijača, ne zaboravimo na raznu šminku i kozmetiku namenjenu ženama. Ona je problematična sama po sebi, s obzirom na to da se kroz nju postavlja standardlepote koji bi svaka žena trebalo da prati. Ženska garderoba i obuća, iako se isprva čini raznovrsnijom, zapravo je dosta lošijeg kvaliteta od određenih muških komada.
Posebnu pažnju treba skrenuti na uloške, tampone, i slične proizvode namenjene ženama. Neminovno je da će svaka žena u određenom periodu meseca biti prinuđena da deo svog novca izdvoji na pomenute proizvode. Nedavno smo bili svedoci naglog poskupljenja ženskih uložaka, pri čemu je određenim brendovima uložaka skočila cena skoro dvostruko. Takođe, ne možemo da se ne osvrnemo na poskupljenja osnovnih namirnica, ovih dana sve veće. Stoga se zaključak sam nameće: Žene danas plaćaju izuzetno veliku cenu.
Vođen time, Pokret Kreni-Promeni pokrenuo je peticiju za smanjenje PDV-a na proizvode za menstrualnu higijenu, uz obrazloženje: Menstruacija nije ničiji izbor, već fiziološka pojava!. Trenutno je prikupljeno više od 19.000 potpisa.
Setimo se projekta Ženska inicijativa studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (više o projektu pročitaj OVDE). Milica Sekulić, jedna od inicijatorki ovog projekta, tada je rekla:
Ovo nije jednokratni projekat koji prestaje ostvarivanjem prvobitnog cilja, već borbu nastavljamo podizanjem svesti o ženskim temama i potrebama žena u društvu.
Položaj žene: Efekat staklenog plafona
Tradicionalni model patrijahalne porodice više nije tako čest na Balkanu. Može se reći da smo kao društvo u tom smislu prilično napredovali. Ipak, ostale su navike. Upravo te navike izgradile su stavove i predrasude koje su ušle duboko u naše balkanske gene. Potrebno nam je mnogo vremena da ih osvestimo. Moglo bi se reći da je patrijahalna porodica opstala, samo je promenila svoj oblik.
S tim u vidu, efekat staklenog plafona jeste još jedan savremeni fenomen sa kojim se žene susreću, kako na poslu tako i u životu generalno. Efekat staklenog plafona definiše se kao nemogućnost žena da u poslovnoj hijerarhiji napreduju do najviših rukovodećih pozicija, bez obzira na njihove kvalifikacije i dostignuća.
Nisam direktno imala prilike da se susrećem sa diskriminacijom od strane muškaraca. S druge strane, čula sam za slučajeve mnogih mojih koleginica koje su se sretale sa neprijatnim komentarima, kaže sagovornica Milena (26).
Znamo da je dugo postojala velika razlika u plati muškaraca i žena. Iako se poslednjh godina položaj žene u tom smislu poboljšao, i dalje postoji izvestan jaz između muškaraca i žena. Komentari koje žene na visokim pozicijama dobijaju poput: Ko zna ko je nju tu postavio, nipodaštavaju svaki veći uspeh jedne žene i degradiraju njen rada. Savremeno društvo uložilo je napore da neprimerene komentare svede na minimum. Bez obzira na to, veliki broj žena se sa njima i dalje svakodnevno suočava
Cena koju plaćamo nije samo materijalna
Broj žena koje su pretrpele bilo kakav oblik nasilja raste iz dana u dan. Ove godine u Srbiji je izvršenoviše od 23 femicida, prema podacima Autonomnog ženskog centra. Veliki broj njih ostao je nezapažen, baš zbog toga što se desio unutar porodice ili partnerskog odnosa.
Nedavno smo svedočili Informerovom objavljivanju intervjua sa serijskim silovateljem, koji je dodatno uterao strah u kosti mnogih žena. Svaka ponaosob je morala da se zapita za svoju bezbednost, što je još jedna cena koju plaćamo kao žene. Na inicijativu Ženske solidarnosti do sada je održano nekoliko protesta na Terazijama ispred redakcije Informera (više o protestima pročitaj OVDE).
Mnogo sam ljuta zbog svega što se u medijima ovih dana dešava, navodi Nina (20).
Sagovornica dodaje i da smatra i nada se da će protesti koji se dešavaju ovih dana uroditi plodom. Sanja (19) je saglasna sa njom i dodaje da se nada de će se situacija sa izvesnim novinama rešiti u doglednom periodu, te da će intervju biti uklonjen sa Jutjuba.
Žene svih uzrasta nam ovih dana širom sveta pokazuju koliko su hrabre. Svako svoje pravo koje danas imaju nastalo je kao rezultat višedecenijske borbe. Kako tada, tako i sada, izlazak na ulice predstavlja jedino adekvatno rešenje da se ženski glas čuje. Svakoga od nas na svet je donela žena. Prema tome, poštovanje žena, kako od strane muškaraca tako i međusobno, trebalo bi da svakome od nas bude osnovna vrlina. Ona se ni u kakvom slučaju ne sme dovoditi u pitanje.
