Svesni neprilika koje idu ruku uz ruku sa održavanjem OI, godinama opada broj gradova koji žele da preuzmu takvu odgovornost. Nekad su, toga nesvesni, naterani aktivizmom građana da povuku ponude za potencijalnog budućeg domaćina. Nakon što su tri grada odustala od nametanja za 2024, Međunarodni Olimpijski Komitet je doneo odluku da domaćin bude Pariz. Međutim, odlučeno je da će Los Anđeles, koji je takođe podneo prijavu za 2024. održavati naredne OI. Brizbejn je nedavno dobio titulu domaćina ovog događaja za 2032. a da čak nije imao ni suparnika.
Glavni i najočigledniji problem sa kojim domaćini moraju da se suoče je, naravno, novac. Ono što uz to neretko ide su i ekološki problemi. Ne brini, I to ćemo ti objasniti.
Zašto je budžet mnogim zemljama nedostižan?
Zemlje koje se odlučuju za poduhvat organizovanja ovakvog spektakla prvo se moraju zapitati da li im je preči internacionalni prestiž ili finansijski prosperitet. U studiji oksfordskih ekonomista iz 2020. donesen je zaključak da je svake godine od 1960. pređen budžet Olimpijskih igara. To je u proseku 172 procenta u realnim iznosima, što je najveće evidentirano prekoračenje budžeta u istoriji megaprojekata.
Šansa da montrealske Olimpijske igre izgube novac su iste kao i da muškarac zatrudni, rekao je gradonačelnik Montreala 1973. godine. Montealu je trebalo 30 godina da otplati dug samo za glavni stadion.
I snimak na Instagramu se plaća
Međunarodni Olimpijski Komitet poseduje sva prava na emitovanje OI i na njih pada odgovornost da ta prava dodele medijskim kućama širom sveta. Čak je ovogodišnja dobitnica dva zlata sa Jamajke, Elaine Thompson-Herah, kratkovremeno bila blokirana na društvenoj mreži Instagram nakon što je objavilavidee svojih trka.
Medijske kuće moraju da plate ogromnu količinu novca za prenošenje Olimpijskih igara. Gradovi organizatori su nekada imali veliki profit od tog novca, međutim Međunarodni Olimpijski Komitet uzima sve veći procenat te zarade. Poređenja radi, tokom 90-ih godina uzimali su svega oko četiri posto profita. Za OI u Rio de Žaneiru procenat je narastao na sedamdeset.
Pacovi, zmije i narkomani
Između olimpijskog sela, stadiona, hotela, medijskih centara, puteva i ostale infrastrukture, potreban novac već stvara glavobolju organizatorima. Na to dodaj dodatne troškove – popravke izgrađenog ili broj radnika veći od planiranog usled kašnjenja i dobićeš astronomsku cifru.
Održavanje novozgrađenih stadiona može koštati čak 30 miliona američkih dolara godišnje. Broj govora političara o sjajnoj budućnosti tih stadiona nakon Igara verovatno je još veći, iako u praksi većina gradova ne zna kako kasnije da ih koristi. Ti objekti uglavnom propadaju bez održavanja.
Marakana stadion u Rio de Žaneiru je nakon preuređivanja od 500 miliona dolara ostao napušten nakon Igara. Ubrzo po njihovom završetku, vandali su uništili na hiljade sedišta ovog stadiona. Tako su, između ostalih, završili i olimpijski sportski centri Atine. Do 2010, šest godina nakon Olimpijskih igara u Atini, više od polovine sportskih objekata bilo je uglavnom ili potpuno nekorišćeno ili uništeno.
(Be)životna sredina Olimpijskih igara
Olimpijske igre imaju veći uticaj na životnu sredinu nego što se to čini. Između izgradnje infrastrukture, putovanja, goriva, smeća i hrane svih takmičara i gladalaca, zaključićeś da je ekološki otisak ovog događaja ogroman.
Istorija je puna prljavih Igara. OI u Sočiju 2014. Bile su prava ekološka katastrofa. Razlozi za to su brojni: izgradnja, ilegalno odlaganje otpada, prosipanje industrijskog otpada i narušavnje staništa. Pravi primer je i Brazil, čije vode su postale opasno zagađene nakon takmičenja. Da ne grešimo dušu, vode su bile zagađene i pre OI, ali, kako prenosi Impactscool, prema istraživanju, bilo je potrebno samo tri kašike vode da dovede do ozbiljne bolesti. Zimske Olimpijske igre u Pjongjangu iz 2018. dovele su do uništavanja ekosistema planina. To je, između ostalog, sa sobom donelo i problem dovođenja određenih životinjskih vrsta na granicu izumiranja.
Budućnost Olimpijskih igara
Ne brini, ovo nije kraj, već upozorenje nadležnima. Međunarodni Olimpijski Komitet 2014. godine doneo je 40 predloga o oblikovanju budućnosti Olimpiskih igara. Među njima su smanjenje cene ponude potencijalnih budućih domaćina i održivost u svim aspektima Igara. Ovakav model je malo fleksibilniji od prethodnog, što bi trebalo da podstakne više gradova da se zainteresuju za održavanje OI. Na test će ga staviti Pariz 2024. godine, trudeći se da koriste infrastrukturu koju već imaju.
Jedno je sigurno – ukoliko nadležni žele raznovrsnost u domaćinima, moraće da smanje kriterijume. U suprotnom, dočekaćemo možda treće OI u Kini, uvek praćene kontraverzom o kršenju ljudskih prava manjinskih naroda. Zar ne govori dovoljno to da se ZOI 2022. održavaju u Pekingu, koji prosečno ima 6 snežnih dana godišnje? Pitanje vuče i druge, ozbiljnije probleme, ali i o njima ćemo kasnije.