Lifestyle

Da li su gramofonske ploče otišle u zaborav?

Do sredine šezdesetih godina glavni izvor muzike bile su gramofonske ploče. Da li ih mladi danas slušaju i kakva je njihova istorijska pozadina?

Danas muziku možemo da slušamo preko Jutjuba i brojnih platformi kojih je sve više. Međutim, do sredine šezdesetih godina, kada su izumljene prve audio-kasete, glavni izvor muzike van koncerata bile su gramofonske ploče. Da li ih mladi danas slušaju i kakva je njihova istorijska pozadina?

Kako su gramofoni nastali?

Gramofonima kakve danas poznajemo prethodile su različite vrste mašina za snimanje zvuka. Kako je razvoj tih otkrića uticao na slušanje muzike?

Do 1877. godine muzika je bila rezervisana samo za društvenu elitu koja je sebi mogla da priušti odlaske na koncerte. Kako navodi History, 1877. godine dešava se preokret u svetu muzike, uzrokovan otkrićem Tomasa Edisona. Edison je izumeo fonograf, prvu mašinu kojom je zvuk mogao da se snima i reprodukuje.

foto: Milica Mihajlović

Nepraktična strana Edisonovog fonografa ogledala se u cilindru od folije kao mediju, koji je služio samo za jednokratnu upotrebu, kao i u ručnom okretanju cilindra. Devet godina kasnije, 1886. godine, Aleksander Grejam Bel i njegovi radnici u fabrici Volta izumeli su grafofon, objašnjava Sound Recording History. Smatra se da je grafofon praktičniji od fonografa zbog cilindra od voska, koji je mogao da izdrži višekratnu upotrebu, i mogućnosti automatske reprodukcije i snimanja.

Kako su godine prolazile, grafofon je sve više napredovao – od kvaliteta dijafragme i olovke za snimanje, do uvođenja elektromotora kao pokretača mašine. Tako je na red došao i gramofon – tada najznačajnija inovacija. Gramofon je izumeo Emil Berliner1894. godine, osmislivši način za pravljenje pljosnatih gramofonskih ploča.

Kompanija Victor Records, koju su osnovali Emil Berliner i Eldridž Džonson, najzaslužnija je za popularizaciju gramofona, koji su bili dominantni sve do pojave digitalnih medija 1980-ih. Inovacije gramofonskih ploča i gramofona ogledale su se u nastanku različitih veličina, brzina reprodukcije i upotreba novih materijala, od kojih je i danas najpoznatiji i najkorišćeniji vinil.

Najprodavanija gramofonska ploča ikada jeste Thriller (1982) Majkla Džeksona.

foto: Milica Mihajlović

Zašto gramofonske ploče i danas imaju svoju draž?

Iako je od nastanka digitalnih medija prošlo više od 4 decenije, gramofonske ploče se još uvek proizvode i koriste.

Zainteresovao sam se za gramofonske ploče kada mi je drug pokazivao porodičnu kolekciju od 640 ploča. Nakon toga sam počeo i sam da ih kupujem, što rade i neki moji drugovi. U mojoj kolekciji najzastupljeniji su pop, rok i klasika. Za mene slušanje ploča predstavlja pravi muzički doživljaj i ugođaj zbog nenadmašivog kvaliteta zvuka i samog čina pokretanja ploče, koji oživljava muziku koju u tom trenutku slušam, navodi 17-godišnji  Relja Jarkovački iz Pančeva.

Portal Vox-a, muzičkog plejera, sastavio je čitavu listu razloga zašto je vinil bolji od MP3 formata. Vox ističe:

Većina muzike emituje se u formatu sa gubicima, u kome se detalji propuštaju i gde je kompletni kvalitet niži. Do toga dolazi jer se audio-fajlovi kompresuju, kako bi hilljade njih moglo da se skladišti u telefonu i strimuje onlajn. Bez obzira na to da li slušate muziku na striming servisu kao što je Apple Music ili više volite MP3 ili čak radio, ne možete da imate potpuni doživljaj te numere. Vinil je daleko kvalitetniji. Prilikom pritiska na snimak audio-podaci se ne gube. Zvuči baš onako kako je producent ili bend nameravao.

Anemoia predstavlja termin za nostalgiju za vremenima koje nikada nismo doživeli. Upravo ovim terminom 18-godišnja Minja Milovanović iz Kraljeva objašnjava svoj doživljaj tokom slušanja gramofonske ploče.

Naravno da slušanje muzike na Jutjubu ili drugim platformama predstavlja more bez granica. Tamo možete da čujete i vama poznatu i nepoznatu muziku, i to besplatno. Ipak, ima nešto u tom zvuku pucketanja ploče, mnogo pre kaseta, diskova i interneta. Tom zvuku i spoju sreće i sete koji vas odnese negde. Možda kao da ste pobedili vreme, dok slušate ploču iz 1970. godine 50 godina kasnije, dodaje Minja.

foto: Milica Mihajlović

Berza vinila u Srbiji

Na Fejsbuk stranici  Berza gramofonskih ploča možeš da se informišeš o mestima gde se održavaju berze vinila, kao i o prodavnicama koje vrše prodaju i otkup gramofona i gramofonskih ploča.

Prisustvovao sam berzi vinila i pamtim je kao jako zabavno i jedinstveno iskustvo zbog atmosfere koja vlada. Ploče nisu jeftin ugođaj, baš naprotiv – svaki deo gramofona je jako skup, a i najmanje oštećenje nekada može da učini ploču neupotrebljivom. Zbog toga berze mogu biti i isplativa prilika za nekog ko se u ploče dobro razume, objašnjava 17-godišnji Relja.

Elvis Prisli, Rej Čarls, Džoni Keš, Bitlsi, Toni Benet, Ela Fidžerald, samo su neka imena čije su se ploče masovno kupovale na globalnom nivou.

Berze se održavaju širom Srbije: u Novom Sadu, Zrenjaninu, Nišu, Kikindi, Beogradu… Okupljaju ljubitelje i kolekcionare ploča, vlasnike prodavnica gramofonskih ploča i gramofona…

18-godišnja Minja poručuje: Poslušaj ploču bar jednom i otkrij da li te je anemoia pronašla!

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments