Internet nije sasvim bezbedno mesto i nikada nije bio. Svaki podatak koji uneseš negde na internetu, tamo zauvek i ostaje. Veoma je lako postaviti nešto, ali je zato veoma teško, a nekad i nemoguće ukloniti isto. Postoje različite metode zaštite, ali većina ljudi smatra da je na internetu bezbedna pa se one toliko i ne koriste.
O čemu treba pripaziti?
Prvenstveno, na internetu moramo pripaziti na podatke koje unosimo i gde ih unosimo. Podatke koje unosimo na internet, unosimo dobrovoljno i prikupljaju ih organizacije na čijim stranicama se prijavljujemo. Korisnici imaju ograničenu kontrolu nad podacima. O tome na koji način mi možemo da utičemo na naše podatke možemo pročitati u uslovima korišćenja tog sajta ili aplikacije. Bezbednost takođe zavisi i od programa koje instaliramo i sajtova koje posećujemo. Ako instalacije vršimo sa piratskih sajtova ili posećujemo stranice koje nemaju https protokol i ne poštuju GDPR (General Data Protection Regulation) sajtove, veća je verovatnoća da naši podaci budu ugroženi. Android i Windows kao operativni sistemi takođe imaju svoje mane koje vešti hakeri mogu da iskoriste.
Branko Milovanović, specijalista digitalnog marektinga, ističe kao jednu od mera zaštita VPN (Virtual Private Network), privatnu internet mrežu koja se koristi u okviru javne mreže. Najbitniji faktor kod korišćenja VPN-a je dodatni nivo enkripcije, premda su i kompanije koje pružaju te usluge imale propuste. VPN je nemoguće probiti nekim slabim softverom, ali dosta jači softveri uspevaju i u tome, iz čega se zaključuje da ni VPN nije stoprocentno siguran.
Koja starosna grupa je najugroženija?
Od pojave društvenih mreža, zabeleženo je najviše slučajeva internet nasilja kod mladih, starijih i tehnološki neobrazovanih ljudi. Takozavno internet nasilje nastaje kao posledica zloupotrebepodataka ili neovlašćenih radnji (slikanja, snimanja, krađa naloga, lažno predstavljanje…). Ovakav vid nasilja se kod tinejdžera prvo javlja u vidu šale, a kasnije prelazi u ozbiljan problem. Osim vršnjaka, postoje i drugi iskusniji ljudi koji se već dugo bave internet nasiljem i u mogućnosti su da urade mnogo više od slikanja i snimanja. Primera radi, u skorijem periodu je ukradeno pola miliona naloga sa softvera za video komunikaciju Zoom i postavljeno na internet.
Koje aplikacije su sigurne za korišćenje?
Retke su aplikacije za koje sa sigurnošću možemo da kažemo da su sigurne za korišćenje. Zoom je aplikacija koja je tokom karantina bila najkorišćenija, premda je neko ipak krao naloge sa nje. Takođe, kruže priče da razgovaranje putem aplikacije WhatsApp nije bezbedno, ali to su stvari koje ne možemo da znamo. Ljudi najviše koriste Viber, sa obzirom da je Viber jedna od sigurnijih mreža sa dosta opcija za očuvanje privatnosti. Viber će takođe uvesti opciju nestajućih poruka. Ni za jednu aplikaciju sa sigurnošću ne možemo reći da je bezbedna, jer je internet pun raznih iznenađenja, ali u tom moru opasnosti mi i dalje možemo i moramo ostati anonimni.
