Sa jedne strane se javlja pol, koji predstavlja skup bioloških polnih karakteristika, dok se sa druge strane pod pojmom rod podrazumeva društveno-kulturno tumačenje muškog ili ženskog pola.
Rod, kao društveni konstrukt koji se menja u skladu sa razvojem društva i vremena, uslovljen je kako kulturnim okvirom, tako i individualnim osećajem i potrebama, rekla je za naš portal sociološkinja Danijela Ranđelović.
Sagovornica dodatno objašnjava da se rodom označava društveno viđenje identiteta žene i muškarca koji su socijalizovani, vaspitani i tretirani na zaseban način, kako u porodici, tako i u svim drugim društvenim odnosima.
Koje su sličnosti ovih pojmova?
Velika sličnost i preklapanje definicija pola i roda ogledaju se u čestom mešanju ova dva termina. Iako i pol i rod imaju iste binarne karaktere, žena i muškarac, ova dva pojma ne predstavljaju istu stvar.
Najveća razlika termina pola i roda je što je rod, društveno stvoreni identitet. I ovde se nužno nameće pitanje za razmišljanje, „koliko je naš rodni identitet u skladu sa našim polom?”, istakla je Ranđelović.
Zašto kod ljudi dolazi do mešanja ovih pojmova?
U našoj društvenoj, odnosno kulturnoj okolini, praksa je da rod proizilazi iz pola pojedinca.
Na rođenju se, prilikom utvrđivanja pola, određuje i obrazac ponašanja i vrednosti kojima će se podučavati tek rođena jedinka, ženskog ili muškog pola.
Svako odstupanje od ove prakse je, u većoj ili manjoj meri, društveno sankcionisano. Razgovori o postavljanju jasnih granica između društvenih i prirodnih karakteristika pola i roda u ekspanziji je poslenjih nekoliko godina. Sloboda govora, mediji, skidanje tereta tradicionalnih okvira i još mnogo činilaca, uticalo je na ekspanziju narativa u javnosti o razlikama ova dva termina, rekla je sociološkinja Danijela Ranđelović.
U kom kontekstu se govori o polu i rodu ovih dana
Mediji su prepuni narativa o sereotipima i/ili pasivnog prihvatanja rodnih identiteta koji nailaze na osudu i neprihvatanje od strane šire okoline. Sereotipi koji se javljaju odnose se na odgovarajuće ponašanje i osobine muškaraca i žena.
-Stereotipi podržavaju neravnopravnu raspodelu društvene moći, pa se tako „odgovarajuće” ponašanje/osobine muškaraca i žena u određenom društvenom kontekstu interpretira kao „prirodno”, odnosno “neprirodno” ukoliko dođe do odstupanja od pravilnosti, rekla je sagovornica.
Pojedinci i grupe ljudi, obično nailaze na osudu i neprihvatanje okolike usled neprihvatanja rodnog identieta koji je društveno pripisan na rođenju.
Danijelino istraživačko iskustvo
Danijela je kao mladi istraživač uvidela da je razlikovanje pola i roda u istraživanju neke pojave itekako bitno.
Istraživanje u kom je učestvovala, rađenom 2021. godine, u okviru projekta Kultura dijaloga koji su sproveli Krovna organizacija mladih Srbije i Vijeće mladih Federacije Bosne i Hercegovine, ustanovljeno je postojanje razlika u odgovoru ispitanika što se tiče roda i pola.
Razlika nije velika, ali je primetna, kod 1% devojaka, dok kod mladića nije uočena razlika u izjašnjavanju između pola i roda. Kroz ova pitanja, gde se odvojeno ispituju mladi vezano za pol i rod, omogućeno je osobama koje imaju nebinarne rodne identitete da budu vidljive u uzorku, kao i u samom istraživanju. Neophodno je uvesti pitanja o rodu i polu u narednim istraživanjima, ali pre svega edukovati širu javnost o razlikama između ovih termina, naglasila je Danijela Ranđelović.
Zainteresovani celo istraživanje, koje se bavi stavovima mladih o rodno zasnovanom nasilju, mogu pogledati OVDE.
