Ovako priču počinje majka jednog autističnog dečaka.
Život osoba sa smetnjama u razvoju i osoba sa razvojnim poremećajem autizmom često je ispunjen različitim izazovima, dok prostora za radosti i dostignuća ima vrlo malo.
Da li smo zaisti svi jednaki i kako reaguje okolina?
Zbog poteškoća u socijalnim interakcijama, komunikacionim veštinama, ponašanju, uspostavljanju kontakta očima, kontrolisanja pokreta lica i tela, većina porodica se oslanja sama na sebe, bez očekivanja pomoći, ali prihvaćenost ove grupe dece i ljudi zavisi i od sredine u kojoj žive.
Dok je u nekim mestima izuzetno visok nivo podrške, prihvaćenosti i razumevanja, u drugim mestima vladaju predrasude i nedostatak svega potrebnog.
Šta kažu naši ispitanici?
Sproveli smo onlajn anketu koju je popunilo trideset ljudi iz Prokuplja i Niša različite životne dobi.
Pitali smo ih da li poznaju neku osobu sa fizičkim ili mentalnim smetnjama. Dvadeset i osmoro njih je odgovorilo da poznaje.
Na sledeća pitanja: da li i na koju način pomažu kada primete da im je pomoć potrebna i da li smatraju da se osobe sa smetnjama uklapaju u društvo, odgovorili su skoro jednoglasno: da im pomažu. Ta pomoć se odnosi na, na primer otvaranje vrata i prelaženje ulice. Pored toga, smatraju da se ne uklapaju dobro u okolinu, pored toga što se trude.
Svaki korak je uspeh
Svoju stranu priče i lična iskustva sa nama je podelio Đorđe Mitrović. Za njega svaki korak predstavlja veliki uspeh, jer od rođenja boluje od artrogripoze koja predstavlja fizički hendikep.
Kako kaže, saznanje o bolesti teško su podneli njemu bliski ljudi, ali su ubrzo krenuli da se bore za bolju budućnost i traže rešenje.
Iako sada većinu stvari može da obavi sam, za neke mu je potrebna pomoć koju on bez ustručavanja zatraži i dobije.
Što se tiče prilagođavanja ostalim vršnjacima i uklapanja u društvo, ističe da nije bilo poteškoća.
,,Problema nikad nije bilo, jer meni moj karakter ne dozvoljava da se ne uklopim. Često postoji mala barijera prilikom prvog upoznavanja, ali ja svojim entuzijazmom pokažem da meni invaliditet ne stvara poteškoće u druženju. Često se i našalim na račun svog invaliditeta.“
Iako Đorđe nije imao većih poteškoća sa uklapanjem i prilagođavanjem u okolini, smatra da drugim osobama to ide teško, jer nemaju pruženu priliku.
Korak po korak do prihvatanja
Iako ljudi teško prihvataju osobe sa invaliditetom ili smetnjama u razvoju, veliki deo njih se trudi da podigne svest o potrebama ove grupe ljudi.
Ljudi često imaju poteškoće da prihvate osobe sa invaliditetom kao jednake. Zato su one tu da ličnim primerima pokažu da treba da im se pruži više prostora i prilika kako bi se bolje upoznali i time razbili sve tabue koji ih prate.
