Lifestyle

DART misija – kako sprečiti asteroid da zapreti Zemlji?

Iako ne predstavlja rizik po nas, bio je idealan za testiranje tehnologije koja nas može spasiti od potencijalne opasnosti.

Nije veličine Teksasa. Nije pretio da uništi čitavu planetu uključujući i bakterije. Ovo ipak nije radnja filma ,,Armagedon“ ali je jedan asteroid uspešno skrenuo sa svoje putanje.

Obavljena je misija od 325 miliona dolara kako bi se letelica sudarila sa asteroidom koji nam nije ni pretio. Deluje suludo, ali sada barem znamo da ako nam ikada asteroid bude zapretio, moguće je da ćemo to preživeti.

Cilj DART-a

Putovanje DART-a (Double Asteroid Redirection Test) počelo je 24. novembra prošle godine kada je on lansiran. Skoro godinu dana kasnije došao je do svoje mete – dualnog asteroidnog sistema koji je na približnoj udaljenosti od 10 miliona kilometara od Zemlje. To je oko trideset puta dalje nego razdaljina Zemlje od Meseca. Precizniji cilj DART-a bio je sudar sa Dimorfosom, asteroidom prečnika 160 metara, koji kruži oko većeg asteroida, Didimosa, prečnika 780 metara. Zajedno, oni obiđu pun krug oko Sunca tokom dve godine. Iako ne predstavlja rizik po nas, bio je idealan za testiranje tehnologije koja nas može spasiti od potencijalne opasnosti. Sreća je da nam takva katastrofa ne preti još najmanje sto godina.

Slika nastala u trenutnku neposredno pre nego što se LICACube našao na najmanjem rastojanju od Dimorfusa Izvor: ASI/NASA

Tehnologija

Na izradi tehnologije koja bi skrenula asteroid sa svog puta radili su NASA i Laboratorija za primenjenu fiziku Univerziteta Johns Hopkins. Takvu tehnologiju čini kinetorski impaktor –letelica koja bi se pre velikoj brzini sudarila sa objektom čime bi promenila njegovu orbitu. Ovakvu situaciju možemo porediti sa bilijarom uzimajući u obzir da je kugla u koju ciljamo 100 puta veća od one kojom ciljamo. DART se sa svojom metom sudario pri brzini od 2400 kilometara u sekundi. Navigacija letelice koja se kreće ovakvom brzinom ostavlja malo prostora za greške. Zato je NASA kreirala novi sistem koji obezbeđuje DART-u da sam upravlja svojom putanjom.

Iako se sudar desio daleko za naše pojmove, mogli smo gledati prenos uživo. ,,Uživo” ovde moramo svhvatiti kao relativan pojam jer je signalu potrebno trideset sekundi da dođe do Zemlje. Zahvaljujući DRACO (The Didymos Reconnaissance and Asteroid Camera for OpNav) kameri sada postoje slike visoke rezolucije asteroida čak sve do poslednje sekunde pred sudar. Šest kilometara iznad Dimorfusa DART se sudario sa metom dok se prenosio signal.

Hubble teleskop napravio je fotografiju 285 sati nakon sudara
Izvor: NASA/ESA/STScI/Hubble

Bilo je neverovatno videti kako su tolike godine vrednog rada i kreativnosti rezurtirale u direktan udarac u Dimorfus. To je bio nalet adrenalina. Dodaću da sam već godinama u laboratoriji i bio sam uključen u dosta misija i poduhvata i nikad ranije nisam bio toliko srećan da vidim nestanak signala i slike, rekao je dr. Ralf Semel, rukovovdilac Laboratorije za primenjenu fiziku Univerziteta Johns Hopkins.

Slikanje

DRACO kamera nije jedini način na koji ćemo dobiti fotografije ove misije. Italijanska svemirska agencija omogućila je LICIACube, letelicu sa kamerom veličine tostera, koja se odvojila od DART-a  petnaest dana pre sudara. Posao ove kamere je da pošalje slike nakon sudara čime će naučnici moći da utvrde kakav je uticaj DART imao na Dimorfus uključujući i potencijalni krater na površini Dimorfusa. Takođe, ovim će moći da utvrde kako se promenila putanja asteroida nakon sudara. Pre sudara bilo mu je potrebno 11 sati i 54 minuta da obiđe oko većeg asteroida, Didimosa, što će se sada promeniti. Na naučnicima je sada da izmere kolika se promena desila. Pošto LICIACube nema veliku antenu, slike će se slati na Zemlju jedna po jedna tokom više nedelja.

Animacija koja pokazuje orbitu Dimorfusa i Didimos sa Zemlje
Izvor: NASA/APL/UMD

U oktobru 2024. Evropska svemirska agencija započeće misiju HERA koja će doći do Dimorfusa 2026. Tada će se sprovesti detaljna analiza posledica DART testa. Iako Dimorfus ne predstavlja pretnju Zemlji, ovaj test će pokazati da li je moguće koristiti ovakve tehnologije za potencijalne asteroide koji se budu kretali ka Zemlji.

Ne želimo da stvaramo ljudima anksioznost, već da demonstriramo da možemo da se nosimo sa skretanjem asteroida, rekao je Andi Rivkin sa Laboratorije za primenjenu fiziku Univerziteta John Hopkins.

 

 

 

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments