Dijabetes se javlja u više tipova, a do skoro je gotovo bilo pravilo da mladi isključivo boluju od dijabetesa tip 1. Međutim, u poslednje vreme sve su češći slučajevi dijagnostifikovanja tipa 2 među mladima.
“Osnovna razlika je u tome da je tip 1 zapravo autoimuna bolest kojoj se ne zna tačan uzrok i on se tretira insulinom. U slučaju tipa 2 problem je oslabljena funkcija pankreasa i on se tretira ili lekovima ili insulinom. Takođe tip 2, može biti nasledan.” – objašnjava Lazar.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
O promeni načina života, Lazar kaže da se generalno način života ne menja mnogo i da sve zavisi od osobe do osobe.
“U samim zdravstvenim ustanovama, doktori i medicinske sestre dosta utiču na tebe, a kada izađeš tu su tvoji roditelji i društvo. Ukoliko se odmah uspostavi dobar temelj, onda se ne menja nešto drastično. Osoba koja je dobro edukovana ne mora nužno mnogo da menja svoje navike, ali naravno ne sme da zaboravi kada da uzme insulin i prilikom određivanja doze mora uzeti u obzir hranu koju unosi, kao i fizičku aktivnost među ostalim faktorima.”
Lazar je istakao da je veliki mit da osobe sa dijabetsom “ne smeju” nešto da jedu: “Osobe sa dijabetesom sve smeju da jedu, samo moraju da vode računa o načinu na koji će svoju terapiju da prilagode ishrani.”
“Fizička aktivnost pomaže u regulisanju dijabetesa, kao i zdrava ishrana, ali generalno sama edukacija o temi ima najdugoročniji i najveći uticaj, ali to nije jedini faktor koji utiče na dijabetes”.
Razgovarali smo i o brojanju ugljenih hidrata: “To je zapravo najvažnija stvar, jer zahvaljujući brojanju hidrata možemo da procenimo koliko nam jedinica insulina treba.”
Informisanost i prevencija
On potvrđuje da kod nas svest o dijabetesu, kao ni informisanost o njemu nije na zavidnom nivou. “Postoje naravno i određene predrasude, naročito o tipu 2, jer su to češće stariji ljudi koji neretko ne žele da se edukuju i onda se šire razne neistine.”
Danas postoji mnogo više organizacija koje se bave dijabetesom, kao i brojne edukacije. Jedna od takvih jeste kamp “Dijabetes lideri Srbije” u organizaciji Dijabetološkog saveza Srbije, čiji je Lazar deo.
“Jako je dobro da se priča o tome, jer ne samo da se pobijaju stereotipi, već se i širi svest o problemu.”
Da se često pristupa nekim alternativnim rešenjima, govori nam i sama činjenica da su ljudi veoma loše edukovani o faktorima rizika i simptomima različitih tipova dijabetesa.
O merama prevencije dijabetesa, Lazar kaže da u slučaju tipa 1 prevencija ne postoji, jer medicina još uvek ne zna kako se tačno on dobija.
“Što se tiče tipa 2, iako je delom nasledan, moguće ga je preventirati. Kod osoba sa mogućnošću nasleđivanja dijabetesa, možemo da ga “odložimo”.”
Važno je da se u slučaju naslednog dijabetesa šećer izmeri bar jednom u 6 meseci.
Mentalno zdravlje
Mentalno zdravlje osoba sa dijabetesom je izuzetno zanemareno, jer se uglavnom svi fokusiraju na fizičke aspekte, ističe Lazar.
“Nažalost, psihološka savetovališta za osobe sa dijabetesom u Srbiji nisu česta pojava. Ono što postoji u okviru svakog doma zdravlja postoji odeljenje za dijabetes, gde imamo nekog zdravstvnog radnika koji “preuzima tu funkciju””.
Lekovi za dijebetes
Dijabetes se leči na raličite načine u zavisnoti od tipa, ali i uzrasta.
“Što se tiče tipa 1 on se leči isključivo insulinom, i po tom pitanju Srbija ima jedan od najboljih sistema, jer je uglavnom sve besplatno, pogotvo za studente. A sve potrepštine koje idu uz to, takođe mogu da se dobiju u apoteci.”
Dijabetološki savez konstantno radi na povećanju broja iglica, trakica i jedinica insulina koje se dobijaju, jer ih pacijenti ne dobijaju dovoljno .
“U Srbiji postoje i insulinske pumpe, koje takođe obezbeđuje država, jer su u prodaji one izuzetno skupe.”
Prema Lazarovim rečima, insulinske pumpe su dosta kvalitetnije jer zajedno sa senzorima koji vrše monitoring šećera u krvi.
“Dijabetes predstavlja samo jedan segment života osoba sa dijabetesom i mi dijabetes lideri volimo da o dijabetesu pričamo kao “stanju tela”” – za kraj dodaje Lazar.
