Dimitrije Ristić, devetnaestogodišnji karatista, ovim sportom uspešno se bavi od svoje sedme godine. Tokom 12 godina treniranja učestvovao je na više od 130 takmičenja širom sveta i osvojio više od 170 medalja. Ovaj mladi sportista nedavno je ponovo osvojio titulu prvaka Srbije u seniorskoj konkurenciji.
Dimitrije je sa samo 16 godina postao seniorski prvak Srbije, dok se 2019. godine našao na svetskoj seniorskoj rang listi među prvih 100. Dimitrije je 2020. godine osvojio i seniorski Kup Srbije.
Ovaj ambiciozni karatista kaže da sreću i ponos oseti tek nakon par dana od takmičenja, kada postane svestan važnosti postignutog rezultata.
Jedan od najlepših osećaja nakon uspeha na takmičenju su sreća i ponos na sve ono što stoji iza tih rezultata, kao i iščekivanje novih takmičenja do kojih treba raditi i ispraviti sve greške sa prethodnog takmičenja, kaže Dimitrije.
Dimitrije je karateom počeo da se bavi kao dete koje je htelo da se oproba u nekoj borilačkoj veštini, kao i da stekne nove drugare.
Ljubav prema sportu nastala je u periodu kada je bilo sve više takmičenja, a samim tim i značajnijih rezultata koji su me konstantno motivisali da nastavim sa sportom, navodi Dimitrije i dodaje da je sa svakim novim treningom i takmičenjem njegova ljubav prema karateu bila sve veća.
Za 12 godina u ovom sportu sam dostigao nivo majstora karatea I DAN, rekao je Dimitrije i dodatno pojasnio: U karateu se počinje od belog pojasa i do crnog je potrebno polagati za viša zvanja koja te nakon pokazanog zavidnog znanja karate veštine, kao i takmičarskih uspeha, uvode u svet majstorskog bavljenja karateom.
Neko mnogo pametniji i sa više iskustva u karateu rekao je da je crni pojas beli pojas koji nikada nije odustao. Time se i ja vodim, navodi ovaj mladi sportista.
Dve strane medalje
Dimitrije kaže da je za uspeh u karateu, kao i za uspeh u bilo čemu, neophodno uložiti dosta napora i biti spreman za mnoga odricanja, ali da se sve to na kraju isplati. On kaže da iza svake osvojene medalje stoje veliki trud, rad, upornost i odricanje.
Da nije uloženo mnogo truda i da se nisam odrekao nekih manje bitnih stvari, ne bih postigao rezultate na koje sam ponosan zato što su samo moji i samo ja sam zaslužan za njih. U uspehe koje sam postigao je uložen veliki trud i mnogo vremena, deli sa nama Dimitrije.
Na prepreke sam nailazio gotovo svakodnevnvo, navodi Dimitrije i objašnjava da se to dešavalo prevenstveno zbog usklađivanja školskih i sportskih obaveza.
Dimitrije je osnovnu školu završio kao đak generacije, a danas pored sporta kojim se bavi pohađa četvrti razred medicinske škole Dr Milenko Hadžić, na smeru fizioterapeutskog tehničara. On kaže da zbog zahteva koje postavlja školovanje ne može sebe nazvati profesionalnim sportistom, ali da se, objektivno, njegovo bavljenje sportom može nazvati poluprofesionalnim.
Ono što me je konkretno mučilo na takmičenjima je nepravda, kaže Dimitrije i objašnjava: Bavim se takvom disciplinom u karateu da subjektivno mišljenje sudija odlučuje o pobedniku. Neretko se dešavalo da nepravedno izgubim mečeve, ali i to je sastavni deo sporta. Boli me i danas zato što se ti neki mečevi pamte mnogo više.
Ovaj mladi i ambiciozni sportista primećuje da se obično u životu fokusiramo na one teške momente – povrede i izgubljene mečeve, dok često zapostavljamo one lepe. Ipak, on kaže da ga za karate prvenstveno vežu lepa osećanja – nekad je to trenutak kada je na pobedničkom postolju nagrađen pred publikom, a nekada sam nastup u nekoj od najvećih arena.
Najteži period, ne samo u sportskoj sferi, već i u životnoj, jeste smrt oca. Najveću podršku, kao i oslonac za sve što radim je bio on, kaže Dimitrije i dodaje: Nisam dozvolio da me to odvede sa puta kojim sam krenuo, te sam već za mesec dana postao po prvi put seniorski prvak Srbije, kao najmlađi takmičar u konkurenciji najiskusnijih i najboljih u Srbiji.
Najveću inspiraciju i motivaciju pronalazi u onome što je do sada postigao, a njegova najveća podrška je njegova majka.
U teškim trenucima mi prolazi kroz glavu mnogo toga, ali odustajanje u startu odbacim, zato će kad-tad sve doći na svoje mesto, isplatiće se trud i postići ču ono što sam želeo, naglašava Dimitrije i dodaje: Nema ničeg lepšeg nego kada se ciljevi ostvare i kada možeš kroz par godina da kažeš „Ej, ja sam šampion!”, ali ne samo zato što si osvojio tu zlatnu medalju, već zato što nisi odustao i poklekao pred preprekama.
Profesioanlno bavljenje sportom u Srbiji
Živeti od bavljenja sportom u Srbiji nije lako. Potrebno je da sportista bude zaista izvanredan i zapažen. Međutim, Dimitrije Ristić je na osnovu postignutih rezultata u sferama sporta i obrzovanja od pre dve godine postao predstavnik i stipendista kompanije Zepter International.
Misija kompanije je zdrav način života, jer je zdravlje preduslov za sve drugo, kaže Dimitrije i objašnjava: Kompanija Zepter international je u meni pronašla primer za širenje svoje misije u svetu mladih ljudi. Moja uloga u promociji kompanije se zasniva na ličnom kontaktu, primeru u društvu i promociji zdravog života kroz postizanje rezultata, kako u sportu, tako i u sferi obrazovanja paralelno sa izdvajanjem vremena za treninge, učenje, ali i zdrav način ishrane.
Pandemija virusa Covid-19 poremetila je mnoge planove, kako sportistima tako i organizatorima takmičenja, stoga je još uvek neizvesno kako će se odvijati takmičenja na međunarodnom nivou. Iako su moguća samo takmičenja na nivou Srbije, Dimitrije je kao dokaz održavanja forme početkom aprila ponovo osvojio titulu prvaka Srbije u seniorskoj konkurenciji.
Želja mi je da ostanem u ovom sportu i da ostvarim svoje takmičarske ciljeve, ali i da kad dođe vreme za to, premesem svoje iskustvo i znanje prenesem na neke nove klince i pomognem im da budu i bolji od mene, zaključuje razgovor Dimitrije.
