Ko je Ana Frank?
Ana Frank je bila jevrejska devojčica koja je dve godine živela u tajnom skloništu krijući se od nemačkih vojnika za vreme okupacije Holandije. Boravila je na tavanu, u neizvesnosti i strahu za svoj život i život svoje porodice. Dnevnik pruža živopisan i potresan pogled na svet iz ugla trinaestogodišnje devojčice, koja je ujedno i jedna od najpoznatijih žrtava holokausa.
Uteha u obliku dnevnika
Kada Ana Frank dobije dnevnik za svoj trinaesti rođendan, ona ga odmah ispunjava detaljima iz svog života, opisima njenih prijatelja, dečaka koji je vole i njenim časovima u školi. Ana pronalazi utehu u svom dnevniku, jer oseća da se teško otvara svojim prijateljima i zato nema istinske prijatelje kojima bi mogla da se poveri. Takođe piše svoje percepcije o sebi. Ne misli da je lepa, ali uverena je da njenu istinsku lepotu čine i njena ličnost i druge dobre osobine.
Ton pisanja
S jedne strane Anino pisanje je komično i razigrano, a sa druge strane ozbiljno. Od samog početka, zapisi iz njenon dnevnika pokazuju da je ona zadovoljna i optimistična uprkos svim opasnostima sa kojima se suočava njena porodica. Ton njenog pisanja se izuzetno menja dok se skriva na tavanu. Ana je na početku dnevnika izuzetno iskrena i opaža, ali kako ostavlja normalno detinjstvo iza sebe i ulazi u teške okolnosti, postaje više introspektivna i promišljena. Njen ton je često emotivan i nesiguran, kritična je i prema sebi i prema drugima.
Unutrašnja borba
Tokom prve godine u skrovištu, Ana se bori sa odraslima koji je neprestano kritikuju zbog njenog ponašanja Oseća se izuzetno usamljeno i treba joj ljubaznost i naklonost, za koju oseća da je njena majka nije sposobna da joj pruži. Takođe se bori sa pronalaženjem sebe i razmišlja kakva osoba želi da postane. Ana se suočava sa izazovima puberteta u neobičnim okolnostima, ali pitanja sa kojima se bori su univerzalna. Često razmišlja o promenama u svom telu i svojoj psihologiji. Pokušava da razume svoj identitet kao i kako funkcioniše okrutni svet spolja. Njene misli su vrlo lične, pa čak i filozovske. Ona izražava svoju duboku borbu da razume svoje unutrašnje ja, kako u vezi sa porodicom tako i sa burnim svetom izvan skrovišta.
Dubina Aninih misli
U poslednjim zapisima dnevnika Ana je posebno lucidna zbog promena koje je pretrpela. Ima jasnu perspektivu kako je sazrela, od tvrdoglave devojke do emocionalno nezavisne mlade žene. Ana počinje da razmišlja o svom mestu u društvu i svojim planovima za prevazilaženje prepreka koje su porazile ambicije žena prethodnih generacija, poput njene majke. Često razmišlja o tome šta znači biti žena i majka, obično koristi svoju majku kao primer tipa žene koja ne želi da postane. Ona želi da shavti kako da prevaziđe prepreke rodne i nacionalne predrasude, i nada se da će izbeći progon sa kojim se suočava jevrejski narod. Bori se sa time kako može da bude dobra osoba kad u njenom svetu postoji toliko prepreka. Ana filozofski razmišlja o prirodi rata i čovečanstva i o svojoj ulozi mlade jevrejske devojke u izazovnom svetu.
