Zašto je tako, teško je objasniti. Protesti građana koji su odlučni da zaštite prirodu od kolonijalnog porobljivača Rio Tinta okupljaju čitave gradove ljudi. Samo koju godinu ranije pomisao da briga za ekologiju može da animira 10 hiljada ljudi, pa bilo to i u zemlji večitih protesta, bila bi nezamisliva. Upravo se to desilo, ekologija je pobedila politiku.
Ekološki i građanski pokreti, borci za čist vazduh i zemlju, ogorčeni čuvari prirode, protivnici hidroelektrana, ljudi svih uzrasta, zanimanja i interesovanja rekli su svoje ne. Na skupovima na kojima se zahteva zaštita priode bilo je malo važno ko se zalaže za koju političku opciju. Sve razlike pale su pred pitanjem: zašto se ugrožava naše zdravlje?
Litijum ili zdravlje?
Dolazak Rio Tinta u Srbiju kao i gradnja hidroelektrana na biserno čistim planinskim vencima već duže vreme privlače pažnju građanske javnosti. Na transparentima eko ustanika mogu se pročitati parole od Domovina se brani rekom do Mladi odlaze jer ne mogu da dišu. Demonstranti kao ključna pitanja ističu gradnju hidroelektrana, istraživanja litijuma koja su u interesu multinacionalnih kompanija, seču šuma, očuvanje Košutnjaka i Makiša te sporni projekat Rio Tinto koji ugrožava prirodu na potezu Jadar, Rađevina, Mačva.
Marija i Iskra su samo dve devojke u armiji demonsitranata koje na proteste dolaze kako bi podigle svest o važnosti očuvanja prirode. One su u onom velikom procentu mladih ljudi koji se 10. aprila ove godine okupio ispred zgrade Skupštine. U razgovoru za Youth Vibes kažu da nisu puno razmišljale da li će svojim prisustvom podržati ovaj skup.
Nedavno samo bile na Drini i ta lepota nas je podstakla da danas dođemo ovde i podignemo glas protiv zagađenja, za zaštitu naših reka i naše prirodne infrastrukture. Ovde smo zato da bi podigli svest ljudi o prirodi. Greota je da se na taj način odnosimo prema tolikoj lepoti, objašnjavaju one.
Najava kompanije Rio Tinto da će u okolini Loznice početi izgradnju rudnika za ekploataciju minerala iz koga se dobija litijum podigla je na noge najpre meštane iz doline reke Jadar, da bi njihova peticija pod nazivom Rio Tinto-marš sa Drine sakupila je preko 130 hiljada potpisa. Na protestu u Beogradu, okupljeni građani upozorili su da bi gradnja ovog rudnika značila trajno zagađenje Mačve, i zatražili da se sa projekta skine oznaka tajnosti.
Ljubav a ne ekocit
Devojke sa tranparentom Vodi ljubav a ne ekocit ispričale suza naš portal da samo ovakvi skupovi, kao Ekološki ustanak 10. aprila, mogu sprečiti stvari koje se odvijaju pred našim očima.
Samo okupljeni i zajedno možemo postići cilj da nam se ne uništava Jadar, da nam se reke ne stavljaju u cevi. Da nam se ne uništava priroda na jedan brutalan i nedopustiv način kako se to radi. Verujem da će zbir ovih glasova ovde zaustaviti ovo nasilje, rekle su one.
Ljudi okupljeni na platou Skupštine uputili su zahtev Vladi da obustavi gradnja svih malih hidroelektrana na teritoriji Srbije. Podsetimo da je novim Zakonom o energetici koji čeka skupštinsko usvajanje predviđeno brisanje malih hidroelektrana u zonama zaštićenih područja. Demonstranti stalno upozoravaju da ne postoje zaštićena i nezaštićena područja, da su sve reke dragocene i da ni jedna ne sme zbog nečijeg profita da bude ugrožena.
Podršku građanima daju i imena iz javnog života. Zoran Kostić Cane je tako obraćajući se okupljenima rekao da ga ljubav prema ovoj zemlji tera na ovo, da smo svi u bedaku i da zbog neke provizije svi postajemo građani drugog reda.
Bez zemlje nema hrane, bez vazduha nema života, nisam vam otkrio toplu vodu, ali hoću da vas podsetim da sve to odlazi od nas, zbog nekog profita. Ovo nema veze sa politikom, ili bilo čime, već sa opstankom života na ovim prostorima, sa generacijama koje dolaze, rekao je Cane.
EKOLOŠKI PATRIOTIZAM
Veliki broj mladih ljudi kao značajnu smatra temu očuvanja Košutnjaka i Makiša. Srđan iz Valjeva kaže da mu ova tema doskora nije bila interesantna, ali da kako je za vreme pandemije bio na selu, više je počeo da razmišlja o prirodi i njenom značaju.
Shvatio sam da ako ostanemo bez toga, ovde neće biti života. Odlučio sam da podržim demonstrante i da se aktivno uključim u neko od udruženja koje se zalaže za očuvanje prirodne sredine. Ne kažem da ću uraditi mnogo, ali to je moj mali doprinos za zemlju koju volim, rekao je za naš portal.
Ekološki patriotizam, kako je to u obraćanju okupljenima definisao pesnik Ljubivoje Ršumović.
No, ovaj patriotizam iz nekog razloga nije zauzeo dovoljno pažnje u medijima. Sporadično se pominje, a pojedine velike medjiske kuće potpuno prećutkuju skupove nezadovoljnih ljudi koji nekad premašuju broj od 10.000. Kako je ove ljude pojeo medijski mrak teško je objasniti. Ali neke stvari stoje. Stoji da je armija ljudi rekla neugrožavanju prirode. I ostaje naravno pesma Protest koju je na protestu Ekološki ustanak okupljenima pročitao Ršumović.
Između ostalog, kaže:
Dok ne počne narod ludi da se budi,
dok ne nikne raskovnik u srpskom kršu,
o iskonskom pravu srna, medveda i ljudi
neće ćutati Ćuta, pevaće i dalje Ršum.
Predstojeći protesti
Ršum je najavio da neće ćutati. Sigurno da neće ni aktivista Udruženja Odbranimo reke Stare planine Aleksandar Jovanović Ćuta. On je ovaj ustanak pokrenuo pre godinu dana čuvajući reke Stare Planine. Ćuta je uspeo u svom naumu, a borba za zdraviju životnu sredinu se nastavlja.
Najavljena su još dva protesta, 4. i 11. septembra.
Na prvom planiranom skupu, zajedno sa Draganom Djordjević i Vladom Djurdjevićem, okupljeni će još jednom ukazati na evidentan problem kvaliteta vazduha u Srbiji. Organizatori podsećaju na alarmatnost situacije i navode podatak da visoka koncentracija PM čestica odnese petnaest hiljada života godišnje.
Pod nazivom Ustanak za opstanak-narod protiv Rio Tinta, sedam dana kasnije, planiran je završni protest. Građani i ekološki aktivisti iskazaće svoje nezadovoljstvo najavljenom izgradnjom rudnika jadarita pomenute kompanije.
Moto skupa šalje jasnu poruku:
Ako ne mi, ko?
Ako ne sada, kada?
