Naš ekonomski tigar, ne samo da je posrnuo na jučerašnji praznik, i to ne pod uticajem roštiljanja na suncu, već posrće iz dana u dan. Ponajviše, kada su u pitanju prava radnika. Sa polovinom nezaposlenog stanovništva i nerealnim prosečnim platama koje nam ekonomski tigar “daje”, možemo se svrstati u zemlje Trećeg sveta. A, ako ste mislili da se odmorite, neće moći, prema rečima predsednika “čovek mora da radi više”, a šta su oni radnici u Čikagu rekli, koga briga, sve dok nije brže, jače, bolje. Rad održava čoveka – jer ipak ne bih da citiram neke druge autokrate, a kada naš predsednik ode, možemo da biramo neradnike. Tako nam je poručio i hvala mu. Znamo kako na letovanja i zimovanja ne ide, odmor ne uzima, neumorno radi na povećanju te prosečne srpske plate. On i njegovih 30 i kusur ministara.
Na ovo drugomajsko jutro, uzrele su i jagode. Pa kada ih, tokom ovih prazničnih dana budemo brali, hajde da se takmičimo ko može više. Onaj ko izdrži 40 sati na suncu, njemu damo da radi i na Uskrs.
Ovi što su se u Čikagu izborili za osmočasovno radno vreme, sad bi i kraće. No, to je zabranjeno pitanje. Tu nema diskusije. Svakako, opšte je poznato zašto su crnogorci smanjili radno vreme, da se ne lažemo. To što mi mladi nećemo takve uslove, to je samo prenemaganje. Uostalom, koliko inostranih firmi su nam doveli u Srbiju. Kakvi su uslovi tek tamo, naših 40 sati je odlično. A i pogledajte rudnike, tamo je vrlo moguće da nećete završiti radnu nedelju živi, dok se ovde žalimo na dužinu radnog vremena.
Novinarska pitanja ipak vrede manje od minimalca
E, a novinari. Čak 19% u Nišu prima manje od minimalca. I opet bismo nešto da pitamo. Koliko još manje da nam daju da bismo sedeli kući i brali jagode? Možda ćemo uz socijalnu pomoć od svega 11.674 dinara, morati više da razmišljajmo o tome kako da se prehranimo, nego o tome šta ćemo da pitamo. A i zar ne rade novinari u korist javnosti, pa nek ih ona plaća. I dok je javni servis “streaming platforma” za obraćanje državnika, moramo biti zahvalni što je jeftiniji od Netfliksa. Ovi “ostali” novinari, neka se bave “ostalim” temama. Između ostalog i pravima radnika, jer koga to uopšte zanima.
Dok oni koji nisu “spojili” praznike i otputovali na neku egzotičnu destinaciju, rade za minimalac, brinu o cenama u marketima, trče da kupe meso na akciji i razmišljaju o životu preko “grane”, ne bi li doneli koji evro i koju čokoladu onima koji su osuđeni na praznike ovde.
A atmosfera je zaista praznična, nova Vlada, novi izbori, vaskrsnuti ministri, a možda nam čak vaskrsne i demokratija. No, to ćemo tek saznati, ali ne ove nedelje.
Za sada, radnici rade, ministri primaju platu, studenti odvajaju od stipendije za letovanje, penzioneri trče za nižim cenama. Svima nam je i paradno i praznično, a pomalo i groteskno i tragično.
Napomena: Stavovi autora izneti u okviru rubrike ,,Svojom glavom“ ne odražavaju nužno i stav redakcije.
Prati nas i na Instagramu, Fejsbuku, Linkdinu i Jutjubu.
