Eksekjel Videla tipičan je Latinoamerikanac, veseo, otvoren, avanturističkog i nesputanog duha. Tragač za lepim stvarima i neistraženim predelima. Ništa neobično. Daleko interesentnija je činjenica da je izabrao život u našoj zemlji, i da na njegovom jutjub kanalu zemlje španskog govornog područja mogu da se upoznaju sa jednom Srbijom, balkanskom zemljom koja je za mnoge njegove sunarodnike čista egzotika.
Sa njim razgovaramo o tome kako je odlučio da sidro baci u Beogradu, kako Čilenaci doživljaju Srbe i Srbiju, te kako bi glasio njegov rezime: Srbija je zemlja…?
Muke sa ćirilicom
Na početku razgovora Eksekjel Videla objašnjava da u Srbiji postoji mala zajednica Čielanaca, ne više od trideset ljudi. S druge strane, i u Čileu živi veoma mali broj Srba. Ove činjenice objašnjavaju zašto toliko malo znamo jedni o drugima, ali i kako je bilo teško da nauči jezik u zemi u kojoj je srpski velika nepoznanica.
Kada sam doneo odluku da naučim srpski, nisam uspeo da nađem nikog u Čileu ko bi mi pomogao. Profesorku sam našao preko interneta i preko skajpa sam dva puta nedeljno imao časove. Bio sam očaran srpskim jezikom, posebno ćirilicom koja je za mene bila potpuno novo pismo.
Ideja da rade na ćirilici je potekla od njegove profesorke. Iako se, kako kaže, saplitao i predlagao da se vrate latinici bila je neumoljiva.
Onda sam shvatio da je bolje tako i da kroz vaše pismo na jedan osobit način ulazim ne samo u jezik već u kulturu ovog naroda. Sudbina, šta da kažem.
Tetovaža je nastala pre puta
Kada kaže sudbina, Eksekjel Videli ne govori to tek bez razloga. Tetovaža koju ima na ruci sa rečima Sudbina, zapisana je u vremenu ispisana ćirilicom nastala je pre odluke da dođe u našu zemlju.
Tačno. Prvo je nastala tetovaža, pa su tek usledila moja putovanja u Srbiju. Tada nisam mogao ni da sanjam da ću jednog dana živeti ovde. Ali posle drugog boravka u vašoj zemlji, to je bilo pre tri godine, vratio sam se u Santjago i jedan dan zamišljen nad kompjuterom, na radnom mestu, shvatio da želim nešto da promenim u životu. Nisam dugo vagao šta bi to trebalo da bude. Znao sam da je Srbija moja promena.
U Srbiji sam osetio nešto posebno
Eksekjel kaže da je već menjao mesto boraka, živeo u Kolumbiji i da ovaj potez nije bio radiklana promena. Ipak, dodaje tada je bila reč o Smerici, a sada o prilično udaljenoj i drugačijoj Evropi.
U Srbiji je, kaže, osetio taj magnetizam, raširene ruke nekog naroda spremnog da te prigrli. Iako je putovao po svetu, ali i regionu ništa slično nije osetio.
Pre nego što ću doći, znao sam da ovde nije rat. Ušao sam u balkansku avanturu, otišao u Bosnu, Bugarsku, Makedoniju, Crnu Goru i Kosovo, ali nisam pronašao ono što sam osetio u Srbiji. To je posebna mešavina neke duševnosti, gostoprimstva i širokogrudosti. Sigurno da nisam jedini stranac koji je to osetio.
Jutjub emsije o Srbiji koje Čilenaci vole
Svoja iskustva Eksekjel Videla je podelio sa svojim sugrađanima. Njegove emisije nisu samo informativne za Čilenace koji biraju sledeću destinaciju za putovanje, već za sve ljude sa španskog govornog područja, hispanose koji žele da zavire u ovaj deo Balkana.
Čilenaci, kaže, su vrlo malo upoznati sa životom ovde.
Oni Srbe doživljavaju kao opasne ljude. Kakav loš stereotip! To je slika koja postoji, ali ja je vidim drugim, pravim očima i tu sliku šaljem svojim sunarodnicima. Oni znaju za sportske asove, Novaka Đokovića, a ja pokušavam da im predstavim i Srbiju naučnika, matematičara, slikara, umetnika.
Voleo bi, kaže Santjago, da i Srbi zavire u Čile. Našim narodima, kaže nedostaju mostovi koji bi ih povezali. Čile je, ne sumnja, zemlja koja bi se dopala Srbima.
Priroda u Čileu je divna. To je najduža zemlja na svetu. Sa severa se vidi pustinja, u kojoj u oktobru kreće da raste cveće najrazličitijih boja. Naučnici nemaju obajšnjenje za taj fenomen. Jug zemlje je sav u zelenoj boji.
Nezaboravne mantije u Raškoj
Eksekjel Videla voli da putujem po ovoj zemlji, istražuje kulturu, pravi video materijal. Njegova emsija o Beogradu bila je pravo iznenađenje za Čilence, ali i za ekipu iz Čilea koja je došla da snima.
Reakcije su bile super. Kada pričam sa voditeljkom ona mi kaže: Ovo je treća sezona, mi smo putovali u 15 zemalja, a ja bih se vratila u Beograd. Ja je razumem, bio sam u Francuskoj, Nemačkoj, putovao po Evropi ali ovde na Balkanu je biser.
Kada govori o upečativim iskustvima, kaže da su uvek vezani za ljude.
Mislim da samo u Srbiji možete otići u neko selo, gde će vas ljudi bez ikakvog zazora odmah ugurati u svoju kuću, ugostititi i ispričati se sa vama kao da vas znaju hiljadu godina. Ta toplina i poverenje su danas retki.
Kuhinja je naravno sledeće pitanje. Videla kaže da je sve primamljivo, ali kolači iznad svega.
Na jugu Srbije i u Raškoj oblasti probao sam nezamislivo dobro trileće, mantije, ratluke, kafu na žaru, vanilice. Meso pečenje je druga poslastica . Nikad nisam jeo pečenje na taj način, sa tako hrskavom korica, koja ide uz pivo, kroz smeh priča naš sagovornik.
Od srpskih običaja Videla izdavaja svadbu kao neobičan doživljaj.
Znate mi se veselimo, ali u katoličkoj zemlji svadba je malo konzervativan običaj. U Srbiji su me oduševile kolone automobila koje vikendom trube i najavljuju celom svetu da se neko ženi i udaje. Zastave, barjaci, sve je neobično i na kraju naravno trubači. Ceo običaj je krajnje zanimljiv.
Tesla je sledeći izazov
Sledeći izazov za njega je Nikola Tesla o kojem sprema emisiju.
To zahteva veliku pripremu i čitanje puno materijala. Fascinirale su me činjenice iz njegove biografije. Ta neka Austro-Ugarska, Hrvatska, on pravoslavac. Iz tako zapetljanih istorijskih okolnosti iznikao je najveći svetski genije. Tako nešto može samo na Balkanu.
