Društvo Intervju

Emilija Milenković: Okupila nas je tuga, održao nas je bes

Emilija Milenković je studentkinja Fakulteta političkih nauka, poreklom je iz Vranja i aktivizmom se bavi od svoje 13. godine. Trenutno je jedan od glavnih aktera protesta protiv izborne građe koji se već nedelju dana održavaju ispred RIK-a. Sa Emilijom smo razgovarali o demokratiji, mladima i aktivizmu, a ona posebno ističe da je u Srbiji najteže biti aktivista jer podrška izostaje sa svih strana.

 

Koliko je tvoje usmerenje u obrazovanju uticalo na tvoj aktivizam? Koliko te ono definiše?

Ja se bavim aktivizmom od 7. razreda osnovne škole, te bih rekla da je više aktivizam uticao na moju odluku da upišem FPN, a onda je i FPN uticao na to da se bavim političkim aktivizmom. Ja se sada zalažem za demokratiju, ja to i učim na fakultetu i često pričam da mi živimo u jednom autoritarnom društvu i to je ono što sam ja stekla na FPN-u.

Na fakultetu sam stekla tu neku širu sliku i uvidela nedostatak demokratije, zato je mnogo teže biti aktivista u našem društvu i često se aktivizam izjednačava sa nekim “kriminalom”. 

Kako je izgledao tvoj put volontiranja? Šta si sve do sada radila?

U sedmom razredu sam krenula da volotiram u Crvenom krstu, a onda sam u 8. razredu učestvovala na radionicama Grupe 484, to je bio moj prvi dodir sa NVO svetom. Onda u prvoj godini srednje škole se skupila jedna grupa ljudi i hteli smo da radimo nešto, jer nije bilo baš dosta prilika za mlade. Bavili smo se i ekologijom, pravili predstave, sve to bez resursa i para. Osnovali smo organizaciju 2018. godine i profesorka biologije nam je bila pravna zastupnica, a škola nam je dala jednu prostoriju. Ja zato volim da kažem da je moj aktivizam krenuo iz jedne male učionice u podrumu. Tu sam baš krenula da se razvijam, da učim i da se povezujem sa ljudima. Tada sam krenula malo više da se bavim omladinskom politikom.  Kada sam upisala FPN, otišla sam na praksu u CRTI i evo već dve godine radim tamo. CRTA me je mnogo naučila, pogotovo kada su krenuli protesti “Srbija protiv nasilja” gde sam se dosta angažovala. Ove godine sam postala i članica Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije, gde se opet najviše fokusiram na mlade i omladinsku politiku. Postojali su i dijalozi mladih sa Premijerkom i ministrima u dva navrata. 

Često se osvrneš na feminizam kao na sastavni deo tvog aktivizma, koliko je važno osnaživanje mladih na tu temu?

Foto: privatna arhiva

Meni je ta tema jako važna i verujem da ću se u budućnosti potpuno preusmeriti na feminizam. Mislim da najviše sebe želim da dam u feminizmu i da podučavam i mlade devojčice, a i dečake. Ja sam odrasla u Vranju, što je izrazito patrijarhalna sredina i žene imaju mnogo problema u jednom tako tradicionalnom i konzervativnom društvu. Shvatam da mora nešto da se preduzme, pogotovo kada je u pitanju nasilje, ali i narativi u medijima kao i društvena osuda. Želim da se moj aktivizam najviše vidi na lokalu, jer svaka promena kreće sa lokala i nadam se da ću kroz osnaživanje devojaka i dečaka moći da nešto promenim na bolje. Iako sam dobijala razne uvredljive komentare, jednom mi je čovek rekao “ti nisi žena, ti si feministkinja”.Nažalost, zajednica baš ume da te vuče na dole. Svi misle da je feminizam neka ružna reč, a niko ne zna šta znači feminizam i misle da je to prevlašće žena nad muškarcima. Mi smo nažallost, usvojili taj narativ da su žene podređene, normalizovali smo i ekonomsku zavisnost od partnera, da su žene nezaposlene a sa druge strane opterećene kućnim poslovima, postoje nerealna očekivanja od žena, krivica za nasilje je uvek na ženi. Nema skoro nikakvih posledica za to. Femicid nam nije kategorizovan kao zločin iz mržnje. To su sve veliki problemi  u našoj zemlji.

Šta je pokrenulo proteste i šta je održalo vašu volju  za borbu?

Povod je bi Ribnikar, što je jedan jako tužan povod i volela bih da se nikada nije desio. Međutim uzrok tih protesta je bilo kontinuirano nasilje u našem društvu. Ne samo masakri u Ribnikaru i Mladenovcu, već i nasilje nad institucijama, nasilje na ulicama, sada i nasilje nad izbornom voljom glasača. Okupila nas je tuga, ali nas je održao bes.Kako su protesti odmicali, sve smo glasnije pokazivali da je sistem zakazao, a izbori su kulminacija toga. Ja se plašim da usled neadekvatne reakcije države mogu da dovedu da ovakve situacije ponove.

Sada se taj naš bes prelio u ovaj protest protiv izborne građe. Svi smo bili razočarani rezultatima, pogotovo mladi koji su direktno kao posmatrači branili glasove. Strani posmatrači, CRTA, brojne organizacije su rekle da su izbori bili neregularni. Mi smo poslali zahtev za revidiranje biračkog spiska, da bi smo sprečili malverzacije kada se izbori ponove, ukoliko se zahtev ne ispuni krećemo u blokadu od ponedeljka u Beogradu. Mi moramo da reagujemo jer je ovo najveća izborna krađa od početka vladavine SNS-a.

Kako komentarišeš napade na CRTU?

Katastrofa, takav napad nikada ranije nije bio zabeležen. To je napad na izbornu volju građana, na njihovo pravo da samostalno biraju svoje predstavnike. Nikada nije bio zabeležen ovoliko broj neregularnosti, CRTA je izašla sa izveštajem o svim nepravilnostima. Sve te nepravilnosti koje smo videli, snimke na društvenim mrežama to je sve vrlo ozbiljno i štetno za demokratsko društvo koje želimo da izgradimo. Veoma je bitno da je međunarodna zajednica videla te nepravilnosti i ocenila izbore kao neregularne

Kada se osvrnemo na sve događaje iz prethodnih nekoliko dana, napade na aktivsite na društvenim mrežama, ugrožavanje bezbednosti mladih, šta je tvoj zaključak?

Nažalost bezbednost aktivista je najugroženija, nikada ranije nisam videla ovakvo delovanje službi i targetiranje mladih. Moramo da se podsetimo i na targetiranje koje je Pavle Cicvarić doživeo od strane ministra tokom majskih protesta. Institucije nisu preuzele ništa da zaštite mlade i kao posledicu toga danas imamo snimak na kome žena lista naše fotografije iz ličnih karata na protestu. Takođe je zabrinjavajuće da je “Alo” imao sliku Nikole Ristića iz lične karte koju je i objavio. Ja sam danas dobila komentar koji je pretnja smrću gde čovek kaže “možda i ne dočekaš sledeće izbore”, što je zastrašujuće. Institucije su nažalost preuzete od strane stranaka, iako naravno postoje izuzeci, nas ljudi iz policije brane od ubačenih elemenata, ali nemam poverenja u institucije samo na pojedince. 

 

Šta bi htela da poručiš mladima?

Ako su hteli da nas zastraše, samo su nas razbesneli i mislim da je vreme da se u svim mladima probudi taj bes. Takođe, mnogi mladi politiku vide kao neku lošu stvar, ali politika utiče na sve aspekte njihovog života. Misle da ništa ne mogu da promene, ali ja bih istakla da nije sve ovo za džabe, možda ja kao pojedinka ne mogu ništa ali kada se na ulici skupimo sa ljudima sigurno možemo nešto. 

Moramo da podržimo jedni druge u toj borbi, jer samo zajedno možemo nešto da promenimo.

Pretplati se
Obavesti o
guest
0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare