Feminizam u modernoj kniževnosti

Rodni stereotipi 

Rodni stereotipi  predstavljaju preduverenja o tipičnim karakteristikama žena i muškaraca, njihovim ulogama u društvu i njihovim ograničenjima zasnovanim na rodnoj pripadnosti. Ono što nazivamo tradicionalnim rodnim ulogama nekada su bila jasna, najčešće nejednaka pravila o tome kako muškarci i žene treba da se ponašaju, kojim poslovima treba da se bave. Ona postoje i danas, mada u manjoj meri. Od muškaraca se očekuje da budu snažni i aktivni, a od žena da budu nežne i emotivne.

Rodni stereotipi pokušavaju da usmere iskazivanje osećanja – devojčice se ohrabruju da pokažu da su tužne, dok se od dečaka očekuje da uvek pokažu hrabrost, a da preterano ne iskazuju svoje emocije. Ovakva uverenja o ženama i muškarcima reflektuju se i na odabir njihove profesije. Od žena se očekuje da se bave poslovimakoji uključuju brigu o drugima, dok su muškarci podstaknuti da se bave sportom, naukom kao i  rizičnijim i uzbudjivijim poslovima. Rodni stereotipi takođe utiču na  nerealne stavove o lepoti. Naime, muškarci treba da su mišićavi, snažnog glasa, visoki, dok su  žene vitke, skladnih pokreta, nenog glasa…

Zašto su junakinje prikazane kao pasivne?

Doprinos feminizma književnosti za mlade se najviše se ogleda u tome što junakinje romana više ne odrastaju kao pasivne. One se ne pokoravaju društvenim normama i možemo ih videti kako uzimaju različite uloge i aktivno učešće u oblikovanju svojih sudbina, ne odričući se svojih sposobnosti. 

Veoma česta pojava je da u nekim knjigama uopšte nema likova devojčica, poput knjiga o dečačkim družinama. Čak i ako su prisutne, one su uglavnom skrajnute i nemaju uticaj na razvoj radnje. Ženski likovi često nemaju naročito razvijenu karakterizaciju, već su svedene na simbole ili funkcije. Dok su dečaci uglavnom ti koji se upuštaju u avanturu, devojčice i drugi ženski likovi vezuju se za sferu doma. (Na kraju romana Orlovi rano lete svi dečaci odlaze u partizane, dok devojčica Lunja ostaje kod kuće.)

Ženski likovi se često predstavljaju kao trofeji ili nagrade heroju koji ih spasava iz nevolje. Ove junakinje su najčešće stavljene u pasivnu poziciju,  čekajući da neko drugi promeni njihovu sudbinu ili im spasi život.  Nakon avanture sledi venčanje, za koje sepretpostavlja da  je srećan kraj svake priče (za junaka nagrada, a ispunjenje sudbine ili svrhe za junakinju).

Odsustvo međuljudskih odnosa

Da su ženski likovi književnim delima samo funkcije muškim likovima pokazuje i odsustvo međuljudskih odnosa koje ženski likovi imaju među sobom. Kada postoje, takvi odnosi često reprodukuju stereotipe o ženskoj zavisti i težnji za međusobnim poređenjem, spletkarenjem itakmičenjem . Često se prikazuju neprijateljski odnosi između majki i ćerki ili drugih žena različitih generacija koje jedna drugoj zavide zbog toga što su mlade i lepe, zbog čegaprivlače veću pažnju muškaraca.

Bekdel test

Za analizu filmova i književnih tekstova u vezi sa ovim pitanjem se često koristi  Bekdel test.(https://bechdeltest.com/ ) Ovaj test ispituje da li u njemu postoje dva ženska lika koja međusobno razgovaraju, a da tema njihovog razgovora nije muškarac. Ovaj test nisu uspeli da prođu romani kao što su Hari Poter i kamen mudrosti, Hobit, Gospodar prstenova i Život Pija, dok se na listama onih koji jesu nalaze Male žene, Eni iz Zelenih zabata, Igre gladi, Divergentni, Ta mržnja koju seješ.

Veliki broj skorijih naslova koji se nalaze na listama onih koje su prošle Bekdel test govori o promenama do kojih je došlo i koje se i dalje odvijaju u književnosti za mlade. Od savremenih naslova se danas očekuje da ispunjavaju određene standarde reprezentacije ženskih likova.

 

http://https://www.youtube.com/watch?v=Meq3CyuKOjM