Kancelarijsko radno vreme većini ljudi nije zanimljivo i ponekad može biti previše zamarajuće. Svakodnevni rad u istoj prostoriji, okružen istim ljudima, čini svaki posao monotonim. Mnogi smatraju i da se vreme u kancelariji može mnogo bolje iskoristiti kada bi kancelarije bile neformalnije. Mnoge kompanije iz tog razloga prilagođavaju radni prostor zaposlenima, što dovodi do opuštenije atmosfere za rad i povećava produktivnost zaposlenih.
Sa druge strane, mnogima je i rad u kancelariji previše naporan i dolazak na isto mesto svaki dan se čini suvišnim. Zbog toga se poslednjih godina popularizovao i rad od kuće. Ovo se pre svega odnosi na kompanije u kojima zaposleni provode veliki deo radnog vremena za računarom. Naposletku, mnogi mladi su shvatili da ovakav posao ne mora biti vezan za jednu kompaniju, već mogu raditi i u svojoj organizaciji, odnosno drugim rečima – frilens.
Šta je frilens?
Frilens je suprotan način rada od kancelarijskog posla i stalnog radnog vremena. Kod frilensa, hobi zapravo postaje posao. Velika prednost ovakvog načina rada je fleksibilno radno vreme i prostor. Drugim rečima, pojedinac bira kada i gde će da radi, zavisno od trenutnog posla. On može da izabere za kojeg drugog pojedinca ili kompaniju će da radi, koje poslove i na koji način. Najbitniji aspekt frilensa je taj što ne postoji ugovorna obaveza.
Kroz istoriju, posao frilensera ja varirao. Premda je udeo frilensera na radnom tržištu izuzetno veliki, tek se poslednjih nekoliko godina pokazalo da i mladi mogu da se bave time bez formalnog obrazovanja. IT sektor i muzička industrija daju najviše frilensera, gde se vrlo često posmatra pre svega znanje, a potom formalno obrazovanje i iskustvo.
Čime se bave frilenseri?
Posao frilensera bazira se na računarom. Oni se bave različitim stvarima i kroz posao grade svoj brend, odnosno svoje ime koje ljudi mogu prepoznati u industriji za koju su se opredelili. Frilenseri se mogu baviti različitim poslovima, najčešće programiranjem, veb-dizajnom i različitim vrstama dizajna i editovanja. Najčešći poslovi koje frilenseri dobijaju su vezani za kratkotrajne projekte, tj. poslove za koje je potrebno nekoliko dana. Nije retko i da se frilenser unajmi više puta od strane iste kompanije, ukoliko je saradnja uspešna. Uspešniji frilenseri često uživaju i autorska prava na svoje proizvode i brend.
Kada je najbolje početi?
Ne postoje starosne granice za posao frilensera – svako se može time baviti. Zbog toga se može reći i da ne postoji najbolji trenutak za početak posla. Svako ko ima vremena da se bavi time i neophodno znanje se može da počne sa izgradnjom svog brenda. U 21. veku mladi dominiraju frilens poslovima, pre svega zbog boljeg poznavanja društvenih mreža i rada za računarom. To je ujedno i jedina industrija koja aktivno upošljava osobe bez radnog iskustva, već posmatra samo stručnost i pređašnje radove.
Koliko koštaju usluge frilens poslova?
Kod frilens poslova cene variraju i postavlja ih sam frilenser. Način plaćanja direktno zavisi od usluge koju frilenser pruža. Programeri se najčešće plaćaju po urađenom poslu, dok fotografi ili videografi dobijaju zaradu na osnovu broja odrađenih sati. Među frilenserima najviše zarađuju videografi i dizajneri, kojima mesečna zarada može biti skoro devet hiljada dolara. Programeri zarađuju nešto manje (oko šest hiljada), a fotografi najmanje među ovim unosnim poslovima (oko pet hiljada). Za osobe koje su obrazovane za rad u ovim industrijama i imaju iskustvo iza sebe, zarada se čini prosečnom. Za mlade je, međutim, to izuzetno velika količina novca, zbog čega se često odlučuju na upravo rad u ovim poljima.
Prednosti i mane frilensa u odnosu na standardne poslove
Kao što je rečeno, frilenseri imaju fleksibilno radno vreme i prostor. Za mlade, koji nemaju vremena da rade svakodnevno po nekoliko sati, frilens je odlična opcija. Uživanje svih pogodnosti rada bez ugovora je za osobe koje ne izdržavaju sami sebe odlična mogućnost. S druge strane, ukoliko je od presudnog značaja da su primanja stalna, posao za stalno je bolja opcija. Poslodavci često plaćaju manje frilensere (nekada je i dvostruko manja zarada), zbog čega je bitno preispitati svoje motive pre početka rada.
