Što više zalazimo u budućnost, to igrice u sve većoj meri zamenjuju izlaske i zabavu sa prijateljima. One mogu da pruže ogromnu količinu zabave. Istovremeno, dobar su način da provedemo slobodno vreme. S druge strane, sve stvari u kojima uživamo mogu u velikoj meri izazvati zavisnost.
Tinejdžeri danas koriste igrice kao prečicu za bežanje iz realnosti. Provođenjem vremena igrajući igrice, mladi izbegavaju i zanemaruju probleme koji se dešavaju u realnom životu. Premda je ovo ponekad dobra stvar, život za računarom ne sme da zameni realni život nijednog tinejdžera.
Zašto baš igranje igrica?
Mladi ljudi koji se često osećaju nemoćno u svakodnevnom životu i svoj spas traže u igricama. U njima možete uraditi sve ono za šta biste krivično odgovarali u životu, poput krađe automobila i ubijanja drugih ljudi. Još jedan od važnih razloga zašto tinejdžeri biraju igranje igrica kao način bežanja iz realnosti jeste moć koju osećaju dok igraju igrice. Karakter u igrici ima mogućnost apsolutne kontrole. Ukoliko izgubite život u igrici, uvek možete da je krenete ispočetka. Greška prilikom igranja igrice se nigde ne beleži i ne predstavlja neuspeh.
Igranje igrica postaje sve popularnije
Igrice su postale dostupne svima, što uključuje i najmlađe. Na svim igricama je deklarisan broj godina koji treba da imate da bi igrali tu igricu. Kako niko ne može preko igrice da sazna tvoje godine, često se taj podatak može lažirati. To dovodi do situacije da u igricama koje su namenjene za osobe starije od 16 ili 18 godina vidite mnogo mlađe igrače.
Danas, uz par klikova na internetu možeš doći do nekih od najpopularnijih igrica. Među njima se ističu Fortnite, League of Legends, Dota 2 itd. Kako popularnost ovih igrica sa godinama samo raste, očekivano je da će broj igrača rasti sa vremenom.
Kada video igrice postaju zavisnost?
Onog trenunka kada shvatiš da previše često zamenjuješ socijalnu interakciju igranjem igrica, možeš reći da si postao zavistan. Izvor zavisnosti od igrica još nije poznat, ali mnogi stručnjaci kažu da igranje i pobeđivanje u video igricama podstiče lučenje hormona dopamina, koji je poznatiji kao hormon sreće. Dopamin je takođe povezan sa ostalim zavisnostima, poput alkoholizma, droge i kockanja.
Kada shvatiš da postaješ zavisnik od igrica, pokušaj na sve načine da skratiš boravak za računarom. Najbolje je da postaviš sebi granicu do kada možeš da igraš, pre nego što napraviš pauzu. Kao dobri načini sa ograničavanje se može izdvojiti navijanje alarma (jednog ili više), koji kada zazvoni znači je vreme za odmor. Dobra ideja je i da zamoliš nekoga od ukućana da te opomenu, sa obzirom da će ti vreme verovatno proći mnogo brže nego što misliš.
Uticaj igrica na zdravlje
Igranje igrica je relativno nova zavisnost, pa još ne postoji mnogo studija o njihovim lošim uticajima. Studije, objavljene u časopisu Psihijatrija i Neuronauke 2017. godine, potvrđuju da su patološki simptomi igranja igrica zavisnost, agresija i negativne misli. Neke duže studije, koje su trajale preko godinu dana, dokazale su da intezivno igranje igrica duži vremenski period dovodi do smanjenja socijalizacije i pogoršavanja uspeha u školi.
S druge strane, postoje i prednosti igranja igrice. Smatra se da one imaju pozitivan uticaj na reflekse i donošenje važnih odluka u životu. Na ovome su čak bile odrađene i studije na Njujorškom Univerzitetu Ročesteru. Istraživanja su pokazala da ljudi koji igraju akcione igrice imaju bolje reflekse.
Ne moraš biti zavistan da bi one loše uticale na tebe
U 2014. godini je bilo više od 1.82 milijardi ljudi koji su igrali igrice, dok je sada taj broj znatno veći. Naime, Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je samo 3-4% ljudi zapravo zavisno od igranja igrica. Ono oko čega se svi slažu jeste da osoba ne mora biti zavisna da bi osetila neželjena dejstva, poput slabljenja kratkotrajnog pamćenja i čestog umora.
