Protiviti se Evropskom sudu za ljudska prava, svakako je nešto čime se Srbija bavi. Naročito kada je reč o političkim izbeglicama, koje su azil potražile u našoj zemlji.
Zločinac ili izbeglica?
Vest da je Ahmed Džafar Mohamed Ali vraćen u svoju domovinu, Bahrein, ostala je u senci vesti da Rio Tinto odlazi iz Srbije i da se sprema atentat na predsednika. No, to ne umanjuje njenu važnost. Kao ni važnost svih zakona koje je Srbija u tom procesu prekršila.
U novembru, Ali, za kojim je izdata Interpolova poternica 2015. godine, uhapšen je u Srbiji, zbog, kako navodi DW, teroritičkih aktivnosti. On je u Bahreinu čak dva puta osuđen na doživotni zatvor, a nakon što je ponovo vraćen u svoju državu na dodatnih deset godina zatvora.
Isporučenje kao najbolja odluka
Nakon brojnih apela Evropskog suda za ljudska prava da vlast u Srbiji, Alija ne isporučuje pre 25. januara, on je uprkos svim zahtevima izručen Bahreinu koji, po saopštenju nevladine organizacije Bahreinski institut za prava i demokratiju sa sedištem u Londonu, važi za državu sklonu represiji i kršenju ljudskih prava. Po navodima ove institucije, u Bahreinu za Alija postoji visok rizik od torture od strane tamnošnjih vlasti.
Ali je u Srbiji tražio azil, bojeći se od mogućeg mučenja i progona u svojoj domovini. Međutim, vlasti Srbije su, kršeći zakon odlučili da političu izbeglicu koja je tražila azil u našoj državi ipak isporuče, na taj način se suprotstavljajući odluci suda za ljudska prava kao i Konvenciji o ljudskim pravima.
Ipak, Srbija je kao i uvek, bila spremna da i ovaj put pomogne prijateljskoj zemlji, ne mareći za posledice koje će se tek odraziti na nju u budućnosti.
Razlozi za ovakav potez vlasti ostaju nepoznati, ali je naša vlast još jedanput pokazala moć koju poseduje nad slabijima od sebe, predavši Ahmeda Džafara bahreinskim organima.
