Lifestyle

Internet nije opasan, ili ipak jeste?

Internet je promenio naš način komunikacije i način na koji živimo, ali da li možemo da verujemo svemu što pročitamo

Jasno je da bez interneta više ne možemo, jer predstavlja glavni izvor svih informacija. Koliko god da je korisno sve što se na njemu može naći, ne smeš da zaboraviš na opasnosti koje postoje.

Opasnosti koje vrebaju u virtuelnom svetu mogu lako da ugroze tvoj život u realnom. Izdvojeno je pet najvećih opasnosti na internetu i kako da se od njih zaštitimo i u digitalnom i u fizičkom okruženju.

Hakeri

Više se ni ne zna koliko puta do sada su ukradene privatne fotografije poznatih ličnosti iz njihovih telefona. Ipak nisu samo zvezde u opasnosti. Svako od nas može biti meta ovakvih napada i ucena, čak i ti.

Imajući u vidu koliko su mobilni telefoni, laptopovi i drugi uređaji koje svakodnevno koristimo i podaci koje koristimo postali deo nas, pa i naše najdublje intime, nije za čuđenje što tim podacima pokušavaju da pristupe osobe sa ciljem da ih zloupotrebe. Najčešće mete hakera su seksting fotografije i razgovori.

Ucene u digitalnom okruženju dobijaju više na težini. Jednom objavljena privatna fotografija ili video se veoma teško mogu u potpunosti ukloniti sa interneta. Svesni posledica ljudi biraju da plate hakerima kako ti sadržaji ne bi bili objavljeni, ali tu upadaju u zamku jer praktično veruju osobi koja im je već naškodila.

foto: pexels.com

U Srbiji postoji krivično delo Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka, za koje je zaprećena novčana kazna ili do dve godine zatvora. Ako je počinilac službeno lice u vršenju službe, do 3 godine zatvora.

Internet predatori

Verovatno ti se nekad desilo da dobiješ neželjenu poruku u inboks. Sve je u redu ako te ta osoba, nakon odbijanja, ostavi na miru. Ali, šta raditi ako poruke ne prestaju da stižu, postanu pretnje ili, još gore, ako izađu iz inboksa?

Ukoliko te neko konstantno uznemirava, možeš da koristiš opciju za blokiranje (block) te osobe na aplikaciji i da ih prijaviš platformi za uznemiravanje (report).

Od skoro u Srbiji postoji krivično delo proganjanja. Ako te neko prati, pokušava da stupi u kontakt s tobom direktno ili preko sredstava komunikacije, iako ti to ne želiš, zloupotrebljava tvoje podatke, preti ti ili radi bilo šta što može da ugrozi tvoj život, suočava se sa novčanom kaznom ili do 3 godine zatvora. Ako izazove opasnost po tvoj život, kazna je od tri meseca do pet godina zatvora.

Lopovi

Često možeš da naiđeš na članke o tome da ne treba postavljati slike sa odmora dok smo na odmoru, jer tako ostavljamo lopovima poruku da je kuća prazna.

Treba voditi računa o tome koje podatke o sebi ostavljaš javno na internetu. Ako slike objavljuješ na privatnom nalogu i biraš pratioce, smanjuješ mogućnost da nepoznati ljudi pristupe tim sadržajma. Ipak uvek postoji mogućnost da prijatelj koji te prati preuzme tu sliku i objavi je javno. Tako da je generalno teško sačuvati sadržaj koji se jednom objavi od pristupa.

Internet kupovina

Kako se veći deo naših života preselio na internet, tako i kad kupuješ više ne moraš da ideš u šoping centar. Ipak, tamo možeš da dodirneš i probaš ono što kupuješ, što nije slučaj sa onlajn kupovinom.

foto: pexels.com

Uvek treba proveriti reputaciju onlajn prodavnice, što se često može lako postići jednostavnom pretragom na Guglu. Prodavnice su takođe jedan reputacioni sistem, korisnicima se dodeljuju zvezdice ili se na drugi način određuje reputacija u zavisnosti od ponašanja. Zato treba kupovati samo od najbolje ocenjenih naloga. Recimo, ako neki generalno skup proizvod prodaju po niskoj ceni (npr. najnoviji modela iPhone-a za 10 dolara) to je naravno znak za uzbunu.

DEZINFORMACIJE / LAŽNE VESTI / MANIPULACIJE

Zatrpani smo lavinom informacija na internetu. Dezinformacije ili fake news postoje oduvek, ali sada lakše i brže stižu do nas. Ipak, ima načina da se ne upecaš na svaku informaciju koja može i ne mora da bude tačna.

S obzirom na to koliko informacija dnevno primimo i obradimo, prilično je teško proveravati u svaku. Pitanje je kome možeš da veruješ i koliko. Greške sa objavama informacija koje nisu proverene dešavaju se i najprofesionalnijim medijima. Nijedna informacija se ne može više uzimati zdravo za gotovo. Autentičnost fotografija se može proveriti pomoću Gugl pretrage. Za većinu sajtova postoje i brojne organizacije koje proveravaju objavljenje podatke i informacije. U Srbiji postoje portali Raskrikavanje, Istinomer i Fake News tragač, koje proveravaju i navode podatke objavljenje u medijima.

Ovo su samo neki od primera opasnosti na internetu. Ponekad ne možeš da se zaštitiš od svih, ali možeš obratiti pažnju gde svoje lične informacije ostavljaš, sa kim se dopisuješ i dobro promisli šta objavljuješ.

Pretplati se
Obavesti o
guest
0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare