Ivan Jegdić je mladi umetnik koji je za kratko vreme privukao pažnju obožavatelja svojim autentičnim glasom i načinom izvođenja svojih neverovatnih pesama.
Gitaru je počeo da svira sa 12 godina, ali smatra da nije preterano dobar u tome. Kako kaže, gitara mu više služi kao podloga za glas i dodaje da nema teorijsko znanje. Pre takmičenja „Ja imam talenat“, sviranje mu je i dalje bilo hobi.
Nisam ozbiljno razmišljao o bavljenju time. Jednostavno mi je bilo lepo da sviram i bio sam zadovoljan samo time. Kako sam odrastao, tako sam imao ideju da postavim sebi malo viši cilj i izazov i počinjem da radim tezge, da pišem svoje pesme, da sviram na ulici, da učestvujem na festivalima kantautora i eto danas sam tu gde sam, kaže Jegdić za Youth Vibes.
Najteže mu je da definiše svoj žanr upravo zbog njegove specifičnosti.
Mislim da smo Marko Arizanović (grupa d r a m) i ja našli savršen naziv za žanr „samo Biblija i tužna muzika“. Šalu na stranu, mislim da je žanr danas relativna stvar. Granice između žanrova polako prestaju da postoje što je odlično za muzičku industriju.
Prva pesma koju je sam snimio i producirao bila je Cezar. Njegovu pesmu Dezerter, na kojoj se jako puno radilo, ljudi različito interpretiraju.
Uvek volim da kažem da je slušalac taj koji daje značenje pesmi. Ja sam lično pokušao da povučem paralelu između rata i svakodnevnog života i pokušao sam da naglasim da je sasvim u redu nekada pobeći od problema. To je ljudski.
Pesme su, kao što ih predstavlja Đura Jakšić, deca umetnika. Nijedno dete ti nije draže od drugog. Teško da bi mogao da izdvoji najdražu, ali uživo najviše voli da svira pesmu Ne budi me. Atmosfera na koncertima zavisi od pesme – od ćutanja i pomnog slušanja tako da možeš da čuješ iglu koja pada do skakanja uz brže pesme. U Nišu su pogotovo ljudi poludeli, verovatno najjača publika pred kojom sam svirao.
Starija publika smatra za Jegdića da je on „Miladin Šobić današnjice„, zbog čega mu je neverovatno drago. Jegdić naglašava značaj Miladina Šobića jer on pokazuje da je jednostavnost ključ kada je muzika u pitanju. Uz emociju se dobija savršen proizvod. Valjda obojica pišemo muziku za studentsku sirotinju, kaže Jegdić.
Poezija i mitologija kao inspiracija
Njegova ljubav prema mitologiji potiče još od malena. Jegdić kaže da se ona uklopila s muzikom jer smatra da je kroz metaforu iz nekog mita lakše reći nešto nego kroz stotinu stihova.
Što se tiče pisaca koji najviše utiču na njegovo pisanje, to se svakodnevno menja. Trenutno koristi sve više motiva Branka Miljkovića, dok su ranije to bili Laza Kostić, Dučić ili Rakić… Sve zavisi od raspoloženja i datog trenutka.
Dobijanje inspiracije za pisanje tekstova je obično jedan spontani proces. Sve što doživimo, osetimo, pročitamo, na nas utiče nesvesno.Ne pitaš se ti u trenutku pisanja o nečemu konkretnom nego jednostavno ide. Obično mi tekst dolazi poslednji u procesu nastanka pesme. Igram se gitarom i onda naletim na zanimljiv rif, pa preko njega samo mumlam melodiju. Kad je to spremno, melodija me nekako sama odvede do teksta. Uvek prvo pišem refren kao neku srž pa oko njega gradim strofe.
U njegovim pesmama vladaju tuga i seta. Dodaje da se ljudi danas, nažalost, više poistovećuju s time.
U tragediji, s druge strane, ima nečeg lepog, nečeg poetskog. Setimo se samo romantizma i Weltschmerza. To je nešto što je ukorenjeno u ljudsku prirodu i mislim da je lakše poistovetiti se s nečim negativnim. Ako me pitate zašto, ne bih umeo da vam kažem, jednostavno jeste, ističe Jegdić.
Na pitanje čime bi se sada bavio da se ne bavi muzikom, Jegdić dodaje da trenutno studira istoriju i to je njegova druga ljubav. Ljudi ne uče iz istorije pa se ona stalno ponavlja i toga smo i danas svedoci. Istorija nisu činjenice i godine nego procesi i njihovo razumevanje.
On tvrdi da u današnjim muzičkim industrijama ne manjka ništa, već je problem u umetnicima. Oni, recimo, očekuju da ništa ne rade, a da ih muzička kuća podržava i da ona radi sve umesto njih. Industrija nije magični štapić koji te magično pretvori u zvezdu. Ja imam tu sreću da imam sjajnu saradnju sa Mascom izdavačkom kućom, ali radim naporno, oni rade naporno i to daje rezultate. Obožavateljima i mladim nadama u muzičkoj industriji poručuje da slušaju što više muzike, što više novih umetnika. Pustite više ganze i ex yu, što više muzike slušaš to ćeš biti bolji umetnik.
Jegdić je već imao priliku da sarađuje sa dosta sjajnih muzičara. Producente nekako uvek zapostavljaju, a oni rade toliko posla. I oni su umetnici, pa moram da kažem da Nenad Glavonjić i ja imamo sjajnu saradnju u toj sferi.
Što se tiče sarađivanja u budućnosti, nema nekog određenog. Ako se Bora Drljača uklopi u sentiment pesme i s njim bih radio. Nisam izbirljiv po tom pitanju dok god bi to doprinelo pesmi.
Od njega možemo očekivati novi singl početkom avgusta. Nažalost, zbog trenutne situacije se ne zna kada će ponovo biti nastupa.
*autor naslovne fotografije: Anica Trifunović
