Mentalno zdravlje postalo je česta tema u medijima, a mnoga psihološka savetovališta su odlučila da nude besplatnu pomoć onima kojima je potrebna.
Profesorka psihologije i školski psiholog u Požarevačkoj gimnaziji, Marija Milivojević, kaže da je traženje psihološke pomoći u Srbiji još uvek tabu tema.
Jedan od glavnih razloga što je traženje psihološke pomoći u Srbiji još uvek tabu tema je što ljudi i dalje ne prave razliku između psihijatrije i psihologije. Takođe, u našem zdravstvenom sistemu traženje psihološke pomoći nije prepoznato kao usluga koja bi trebalo da bude redovna. Mislim da bi ljudi psihološko savetovanje prihvatili na pravi način kada bi odlasci kod psihologa ušli u sistem redovne zdravstvene zaštite. Najveći problem je što ljudi nisu dovoljno edukovani, te ne znaju od koga treba da traže koje vrste pomoći, što stvara određene predrasude. Zato je psihologija još uvek jedno mistično polje, navodi profesorka Milivojević.
Sedamnaestogodišnjakinja koja je želela da ostane anonimna misli da bi bilo potrebno edukovati mlade kako bi mogli da pomognu i sebi i drugima. Smatra da većina dece kao da ima averziju prema razgovoru o toj temi jer se plaše da će biti etiketirani ili omalovažavani.
Poverljivi podaci
Profesorka Milivojević kaže da se mladi retko obraćaju psihologu, a da se neki obrate kasno. Traženje pomoći je često zbog emotivnih problema i manjka samopouzdanja. Dodaje da su slike koje mladi ljudi imaju o sebi nekada jako krhke, te na tome treba mnogo da se radi.
Smatram da bi svako trebalo da traži psihološku pomoć bez obzira na situaciju u kojoj se nalazi. Mislim da mali broj ljudi zapravo traži pomoć jer ih je sramota. Dosad nisam bio u situaciji da tražim psihološku pomoć, ali sigurno ću tražiti kada mi bude bila potrebna, kaže sedamnaestogodišnji Mihajlo Urošević.
Mladi se često plaše poverljivosti informacija koje iznesu psihologu. Profesorka Milivojević objašnjava da psiholozi vode internu dokumentaciju o susretima i razlogu zbog koga se osoba opratila za pomoć. Naglašava da su evidencije koje se vode izuzetno poverljivi podaci.
Stav roditelja kočnica za dete
Profesorka naglašava da roditelji psihoterapije ne smeju da predstavljaju kao kaznu, kako se ne bi stvorila averzija i tako došlo do kontraefekta.
Neki roditelji očekuju da će im dete biti ’popravljeno’ nakon psihoterapija, pa budu razočarani kada shvate da to neće biti ishod. Negativan stav roditelja danas ne mora biti kočnica za dete da potraži pomoć zbog dostupnosti informacija preko interneta. Ipak, poražavajuće je kada deca u drugom razredu srednje škole kažu da su se prvi i jedini put susrela sa psihologom prilikom upisa u prvi razred osnovne škole, objašnjava Marija Milivojević.
Sedamnaestogodišnjak koji je želeo da ostane anoniman kaže da njegovi roditelji imaju izražen negativni stav prema traženju psihološke pomoći. Ipak, ističe da na njega to nije uticalo jer smatra da je potražiti psihološku pomoć uvek dobra ideja.
Rad na mentalnom zdravlju
Požarevačka gimnazija je nedavno za svako odeljenje napravila digitalnu Gugl učionicu Otvorena vrata, gde su učenici dobili kontakte i podršku: pedagoga Marije Kostić, psihologa Marije Milivojević, direktorke Danijele Žukovski i pomoćnice direktorke Milanke Mojsilović.
Pre tri godine je Požarevačka gimnazija počela s obeležavanjem Svetskog dana mentalnog zdravlja, 10. oktobra, u okviru psihološke sekcije. Škola je organizovala obuke o asertivnoj komunikaciji i vršnjačkoj medijaciji za izabrane đake prvake pod rukovodstvom Živkice Đorđević, sada pedagoga u penziji i osnivača Udruženja Kreativna pedagogija.
Obuke o medijaciji su mi bile jako korisne jer sam proširila znanje o sprečavanju nasilja i o rešavanju konflikata koji su deo svakodnevice. Iskreno se nadam da će obuke o medijaciji da zažive, pogotovo u osnovnim školama gde se ponašanje dece još uvek može popraviti, a samopouzdanje i stav se tek grade. Ona treba da postane bitan deo obrazovanja, s obzirom na to da živimo u vremenu kada je nasilje sve prisutnije, kaže sedamnaestogodišnja Anja Marija Živanović.
Preuzeto iz nedeljnika Reč naroda