Jelena Anđelković ima 24. godine i studentkinja je političkih nauka u Beogradu. Ove godine došla je na ideju da organizuje Omladinski bezbednosni forum, a radi prikupljanja mišljenja mladih bila je u Nišu, te smo tu priliku iskoristile da razgovaramo o samom Forumu ali i o bezbednosti mladih u našoj zemlji.
Omladinski bezbednosni forum je projekat koji se realizuje u okviru inicijative Balkanski Omladinski Lideri koju je pokrenula Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji. Kako Jelena, projektna koordinatorka, sama kaže ovaj događaj je prilika za povezivanje mladih sa svim važnim društvenim subjektima, koji zastupaju njihove interese, kao i mladih međusobno.
Za početak, reci nam šta je Omladinski bezbednosni forum?
Omladinski bezbednosni forum predstavlja jedinstvenu platformu za podizanje svesti o važnosti teme bezbednosti mladih. U okviru tri velike projektne aktivnosti težili smo kao tim da dođemo do odgovora na pitanja koja se tiču izazova, rizika i pretnji sa kojima se mladi suočavaju u našoj zemlji. Projekat je, ujedno, i jedinstvena prilika za pokretanje društvenog dijaloga, koji će na jednom mestu okupiti institucije, akademsku zajednicu, predstavnike organizacija civilnog društva, pojedince zainteresovane za ovu temu.
Kako je nastao projekat? Šta te je inspirisalo?
OBF kao ideja postoji već skoro dve godine i nastao je kao rezultat iskustava stečenih na ranijim projektima kojima sam koordinirala i na kojima sam učestvovala. U tom periodu, uvidela sam da je ova tema neizmerno važna, naročitno nakon incidenata koji su se sporadično dešavali, a koji su vremenom postajali sve nasilniji. Ideja je dobila na značaju tek ove godine, kada su se dogodile strašne tragedije u maju u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i u selima u okolini Mladenovca. Tada sam, kao i verujem, svaki savestan član naše zajednice osetila potrebu da učinim nešto da ovo društvo nikada ne proživi takve dane. Odučila sam da to bude u okviru projekta, koji će na jednom mestu okupiti mlade i važne društvene aktere i podstaći ih na međusobni dijalog.
Koje će teme biti pokrenute u okviru foruma?
Pre svega, biće reči o bezbednosti mladih na internetu i u saobraćaju, problemu diskriminacije, ali i o poziciji organizacija civilnih društva u procesu edukacije mladih i razvoju bezbednosne kulture, kao i o značaju međuinstitucionalne saranje radi poboljšanja stepena bezbednosti mladih u našoj zemlji.
Pomenute teme istražili smo među mladima sa kojima smo razgovarali i pripremili kratki dokumentarni film, kao i okruglim stolovima koji će pomoći da se tema sagleda iz više uglova.
Kakva je bezbednost mladih? Radila si istraživanje u raznim gradovima, sa kojim bezbednosnim problemima se suočavaju mladi?
Čini se da su događaju s početka maja duboko uticali na osecaj koji građani i građanke imaju kada je reč o bezbednosti mladih u Srbiji. Podaci pokazuju da su ispitanici stava da mladi ne znaju da upravljaju podacima na internetu, da nisu ni dovoljno savesni vozači, ali i da je potrebno više raditi na razvoju inkluzivnijeg društvenog dijaloga, jer građani veruju da bi on u značajnoj meri smanjio diskriminaciju u našem društvu.
Svakako, jasno je da ima prosotra za rad i napredak. Pre svega, rekla bih, na osnovu iskustava koje sam imala priliku da čujem tokom projekta, ali i ranije, da je potrebno pojednostaviti pojedine procedure, kao i uključiti ove teme u školske i fakultetske programe. Rekla bih da nam je potrebno da shvatimo, presvega, da je ovde reč o izuzetno važnom društvenom pitanju, od kojeg zavise brojne druge društvene komponente. Ukoliko bismo uspeli da dodatno unapredimo mehanizme, veruje da bi se i osecaj kakav građani trenutno imaju značajno promenio. Naravno, za to je potrebno vreme i strpljenje, jer mehanizmi, koji se prilagođavaju našim potrebama, sistemu vrednosti ne nastaju preko noći i za njih je potrebno vreme. Zato je od posebne važnosti da se svi uključimo, jer ipak to radimo zbog sebe i svojih bližnjih.
Kakva sa tvoja lična iskustva, sa čime si se ti susretala?
Moram da budem potpuno iskrena i kažem da nisam imala problema sa ugrožavanjem lične bezbednosti. Svakako, situacija u kojoj smo se svi kao zajednica našli navela me je na razmišljanje da li sada ulazimo u jednu potpuno novu fazu, kada je reč o bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama sa kojima se suočavaju mladi. Čini mi se da sada imamo potpuno novo poimanje ovih problema i da je društvo napokon spremno da se o svim problemima priča, pa je zato ovo pravi trenutak za ovakav projekat i pokretanje na akciju.
Kakav je zaključak, u kojim sferama su mladi bezbedni, a u kojim ne?
Zaključak je, kao što sam ranije napomenula, da imamo prostora i polja na kojima moramo da radimo. Posebno ih ukazala na problem bezbednosti na internetu, jer nismo uspeli u dovoljnoj meri da edukujemo mlade, pre svega o upravljanju ličnim podacima na internetu. Sve su češće situacije koje su dovodile do zloupotrebe ličnih podakata koje su rezultirale krađama, na primer. Moramo da poradimo na obrazovnom sadržaju, jer jedino na taj način možemo da utičemo na razvoj bezbednosne kulture.
