Društvo

Kada haštag otkrije nasilje: Zašto #NisamPrijavila?

Šta je bio povod da se preko 7000 priča o preživelom nasilju pojavi preko noći uz pomoć samo jednog #NisamPrijavila?

Društvene mreže su eksplodirale kada je u petak, 24. decembra, Nina Stojaković na svom Twitter nalogu objavila da je njenu rođenu sestru Lidiju godinu i po dana zlostavljao Uroš Radivojević, reper poznatiji kao Numero. Ovaj tvit ohrabrio je niz devojaka da pod heštegom #NisamPrijavila podele svoja iskustva sa maltretiranjem i nasiljem u vezama.

Nina u svojoj objavi navodi kako je njena sestra tek pre mesec i po dana skupila hrabrost da sve ispriča porodici. Na žalost, zbog ranije dijagnostikovane depresije, Lidijino loše psihičko stanje nije povezivano sa toksičnim odnosom u kom se nalazila. Dodaje da je tragove fizičkog nasilja sakrivala iz straha. Nina takođe skreće pažnju i na nemarnost institucija koje neretko odbijaju da pruže zaštitu u ovakvim situacijama.

Mnoge devojke, koje ovim putem žele da iskažu nezadovoljstvo sistemom koji je odbio da ih u bilo kom smislu podrži, podelile su i svoje priče. U ovakvim situacijama gotovo im se neizbežno nameće pitanje Zašto nije prijavila?, te mnoge od njih sve više pod heštegom #NisamPrijavila dele svoja iskustva, kao i razloge zbog kojih su ćutale.

Reč stručnjaka

O razlozima zbog kojih se nasilje najčešće ne prijavljuje razgovarali smo sa psihološkinjom Anđelom Čeliković.

Postoji bezbroj razloga zašto devojka nije prijavila ili zašto je čekala. Na nama nije da osuđujemo zašto nešto nije uradila, već da budemo podrška onda kada je skupila hrabrost da to uradi. Izlazak iz takvog odnosa nije odluka koja se donosi danas za sutra, to često traje jako dugo, kaže ona.

Takođe navodi kako je jedan od najčešćih razloga ostajanja u ovakvim odnosima upravo strah – od toga šta će biti sutra, od zadobijanja povreda, strah za sopstveni, ali i tuđi život.

Šta je svađa, a šta nasilje?

Svađe i neslaganja u vezama su potpuno normalne, neminovne pojave. Ipak potrebno je znati kada one prerastaju u nešto više i čine odnos izrazito nezdravim.

Važno je napraviti granicu između svađe koja je sukob mišljenja ili različitih pogleda i svađe koja ima tendencije da postane ugrožavajuća situacija sa nasiljem, ističe Anđela.

Nasilje se najčešće vidi isključivo kao fizički akt, te je važno naglasiti da ono može biti i psihičko, kojem se u tom smislu ne pridaje dovoljno pažnje.

Prvi znaci fizičkog nasilja upravo i jesu uvrede, ponižavanja i ucenjivanja. Nakon toga, dolazimo do fizičkog nasilja, koje podrazumeva sve od jakog stiska ruke do trenutka u kome je osoba zadobila teške povrede prilikom batina. Takođe, postoji domen seksualnog nasilja koje podrazumeva nasilno prisiljavanje na bilo kakav seksualni kontakt, dodaje ona.

Podrška društva

Ipak, najvažnije je da mi kao društvo naučimo da saslušamo pre nego što nekoga osudimo. Takođe treba da pružimo podršku devojkama koje se odluče da svoju priču iznesu, jer to zahteva mnogo hrabrosti i snage. Na taj način stvaramo i bezbedan prostor za sve druge devojke koje će potencijalno izneti svoju priču.

Anđela dodaje i da je jako važno i jako dobro što je o tome počelo da se priča javno. Kao ključan element u borbi protiv nasilja navodi i edukaciju o njemu od najranijeg uzrasta. Bitno je jasno razgraničiti šta je nasilje i kome ga prijaviti ako do njega dođe, ali i naglasiti da uvek postoji neko ko je bio u istoj ili sličnoj situaciji i da podrška postoji.

SOS telefoni za prijavu nasilja nad ženama:

Prijava nasilja u porodici 0800-100-600

Ženski centar – SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom 2645-328 (10 – 20h radnim danima )

SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja 3626-006 (14-18h)

SOS Centar za mlade 3192-782 (18-22h)

Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja – 0800 100 007 (10-20h radnim danima)

 

Pretplati se
Obavesti o
guest
0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare