TOP
Foto: N1

Kada mogu svi, možemo i mi: Kako proslavljamo Dan studenata

Tridesetih godina prošlog veka, studentski protesti nisu bili retka stvar u tadašnjoj Jugoslaviji. Vlast je želela da uvede Univerzitetsku policiju, donošene su razne restriktivne mere, a fašizam je počeo da se širi. Kao odgovor na to organizovan je veliki štrajk svih univerziteta u zemlji koji je počeo 3. aprila 1936. Već sledećeg dana, student član nacionalističke organizacije pokušao je nožem da rani studenta prava. U pokušaju da odbrani kolegu, Žarko Marinović je ubijen. Vest o ovom događaju se brzo širila i protesti su postali još masovniji. U znak sećanja Beogradski univerzitet od 1955. ovaj dan slavi kao Dan studenata.

Okupljanja uz nepoštovanje epidemioloških mera

U subotu 27. marta u Studentskom gradu na Novom Beogradu policija je zaustavila okupljanje studenata koje je vidno kršilo sve epidemiološke mere. Identična situacija ponovljena je i ovog 4. aprila, kako u Beogradu, tako i u Novom Sadu. Pevale su se i stihovi, sada već čuveni, Neće Gara da primi vakcinu. Međutim, ovaj put reakcija policije je izostala, a prisutno obezbeđenje samo je posmatralo. Portal Nova S prenosi izjavu jedne studentkinje medicine: U domu sam već četiri godine i to je naša tradicija. Kada mogu svi možemo i mi.

Pored toga što su se studenti okupili na ovaj način, za sobom su ostavili gomilu smeća. Ipak, tokom dana par odgovornih studenata je pomoglo pri čišćenju dvorišta studentskog grada.

Najskorije slično okupljanje građana koji ne poštuju epidemiološke mere desilo se samo dan pre u Beogradu. Učesnici skupa Protest za slobodu zaigrali su kolo ispred spomenika Stefanu Nemanji (opet). Kako prenosi N1, ovim je završen skup organizovan protiv vakcinacije i epidemioloških mera.

I sami smo deo problema

Ova dva događaja je nemoguće posmatrati odvojeno i tvrditi kako je jedan pravičniji od drugog. Kovid bolnice, pa čak i nova bolnica u Batajnici, jesu pune. Oba skupa predstavljaju rizik. Iako su mere prisutne preko godinu dana, a studenti žele da ponovo idu na žurke, ne brinu kako će se kolokvijumi i ispiti organizovati i generalno se vrate u stanje pre korone, ovo nije način.

Tvrdnja Kada mogu svi, možemo i mi ne treba da bude nešto na šta ćemo gledati blagonaklono. Ako ostali neće da poštuju mere, ne znači da mi ne moramo. Nismo bolji od sistema ako se ponašamo neodgovorno. Zapravo, sistemu dajemo razlog da bude još stroži. Verovatno je da bi donosioci odluka sada lakše odlučili da zatvore studentske domove ili dodatno produžili mere restrikcija, pa čak ne bi ni obezbedili dodatne ispitne rokove. Ovakvo ponašanje bilo uzeto kao povod, pa čak i ako sinoćno okupljanje ne predstavlja ponašanje svih studenata.

Šta je poenta Dana studenata?

Četvrtog aprila treba da se prisetimo kako su studenti protestovali protiv represije vlasti, fašizma, kako se pokazivala solidarnost. Prisetiti se čak i studentskih protesta 1968. organizovanih protiv konzervativnih univerziteta, vlasti, pa čak i Hladnog rata i nezaposlenosti. Devedesetih, studenti u Jugoslaviji su protestovali protiv vlasti Slobodana Miloševića. Ono nama najbliže jesu protesti protiv gašenja studentskih poliklinika. Treba biti svestan koju moć studenti sa sobom nose.

Tako i Ilija Todorović, predsednik Saveza studenata Beograda, za Magazin student ističe da se samo pet posto studenata bavi studentskim aktivizmom i: Studentski bunt je nešto što krasi svakog mladog čoveka, studenti trebaju da budu pokretačka sila koja menja društvo. 

Studenti više ne treba da ćute, treba da rade na tome da društvo bude bolje jer će i sami za par godina biti oni koji će donositi odluke. Ali ne na način da se na neodgovornost odgovara istom.

Imam 19 godina i živim u Beogradu. Studiram na Fakultetu političkih nauka. Ljudi su mi rekli da mi je volontiranje u krvi, zanimaju me ljudska prava i aktivizam, a vreme uglavnom provodim gledajući gomilu serija.

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments