Svojom glavom

Kada žrtva postane meta osude društva

Ko su internet hejteri koji omalovažavaju žrtve nasilja i koliko daleko su spremni da idu? Ako ćutimo na njihove uvrede, jesmo li isti?

Čekajte, sada mi ništa nije jasno – digla je dževu da ju je navodno Mika “vakcinisao”, a sada to i hoće otvoreno, pa koga bre ona za*ebava – jedan je od komentara na emisiju u kojoj Milena Radulović promoviše vakcinaciju.

A šta kaže profesor, da li se vakcinisao?, na šta sledi odgovor: Ne, on je nju nagovorio na bockanje.

Listajući tviter naišla sam na desetine negativnih komentara o glumici, a retko koji od njih izostavlja unižavanje torture koju je prošla mnogo godina ranije. 

Šta se desilo sa onim žrtva je uvek u pravu? Gde su ljudi izgubili tu vrstu empatije i poštovanja prema nekome ko se izborio za svoju slobodu?

Ne samo kada je u pitanju vakcinacija, već od samog Mileninog izlaska u javnost sa svojom životnom pričom, ljudi su svoje stavove branili vređajući žrtvu.

Kako etiketiramo žrtve?

Veoma često žrtve su u očima naroda krivci za nasilje počinjeno nad njima. Za čin silovanja kriv je isključivo silovatelj. Žrtva ni u kom slučaju i ni na koji način ne može da isprovocira počinitelja da učini tako nešto. 

Kada se, nakon mnogo preispitivanja i sumnje u sebe, žrtva vrati svom životu, nailazi na komentare poput Kako može da bude nasmejana kada je silovana?.

Izlazak u javnost

Od kada je Milena u javnost izašla sa optužbom da je Mika Aleksić, vlasnik škole glume, silovao, svako njeno pojavljivanje u javnosti bilo je ispraćeno grubim komentarima. Tako je mnogima zasmetala i njena uloga u filmu Toma, pa to ispoljavaju ovako:

Evo gledala sam Tomu, do momenta dok se nije pojavio onaj monstrum Milena Radulović. Ni sekunde dalje.

Zbog eksplicitne scene u filmu, Milena trpi uvrede da je dobila ulogu kakvu i zaslužuje.

Ko su internet hejteri koji omalovažavaju žene, glumice, žrtve nasilja? Koliko daleko su spremni da idu. Njihovo shvatanje situacije u centar problema postavlja žrtvu silovanja, a ne silovatelja. Ko sebi daje za pravo da ne veruje žrtvi ili u ovom slučaju žrtvama i gde se povlači granica između objektivnog razmišljanja i napada?

Uloga medija

I u ovom slučaju, mediji imaju presudnu ulogu u sekundarnoj viktimizaciji, prenoseći vesti u kojima pokušavaju da dokažu Aleksićevu nevinost i Mileninu krivicu. Tako su Večernje novosti izbacile vest u vezi sa fotografijama iz kuće Mike Aleksića koje će baciti novo svetlo na slučaj. Ovo je samo jedan od mnogobrojnih problematičnih tekstova koje su mediji podelili u prethodnih devet meseci. 

Ako se malo zapitamo, shvatićemo zašto mnogi slučajevi nikada ne izađu u javnost. Koliko je do sada zataškano samo zato što se žrtve zbog ovakvih pojava ne osmele da ispričaju svoju priču? 

Umesto da Mileni Radulović odamo poštovanje za to što je istupila javno u ime svih žrtava, mi imamo dilemu kome da verujemo. Sve dok su napadi usmereni ka žrtvama, kako možemo da očekujemo da će počinioci ikada biti kažnjeni?

Da žrtva nije javna ličnost, da li bi se na isti način odnosili prema njoj?

Pretplati se
Obavesti o
guest
0 Komentari
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare