Tolerancija, kao društveni pojam, vezuje se najčešće za kulturu i religiju. Vremenom je dobila slobodnu definiciju ili značenje poput osobina trpeljivosti, nezamerljivosti, uvažavanja, razumevanja, slušanja, miroljubivosti itd.
Ovaj pojam se može odrediti na osnovu različitih subjektivnih doživljaja. Kao što se po rođenju razvijaju osećaj za radost, ljubomoru i bes, tako se razvija i osećaj za privikavanje sredini. Tolerancija u mnogo čemu zavisi od vaspitanja, ali i od genetskih predispozicija.
Ljudi su u brzom savremenom svetu preterano nestrpljivi. Uglavnom nemaju vremena da saslušaju druge i upadaju u reč svom sagovorniku. Vrlo često dolazi do rasprave, što je još veći problem. Nezadovoljstvo sobom, društvenim okolnostima, konstantni redovi, čekanja i socijalna nesigurnost su najčešći razlozi zbog kojeg se gubi kvalitetan međuljudski odnos. Rad na sebi i redukovanje netolerancije se najbolji vrši prihvatanjem određenih životnih pravila.
Empatija
Dobar prvi korak u tolerisanju drugih je empatizovanje. Bitno je probati jer stvari mogu da budu potpuno drugačije iz tuđeg ugla. Ljudi sa izraženom empatijom stiču direktno nova iskustva slušanjem drugih. Primera radi, treba saslušati i razumeti drugaricu, čak i ako je uradila nešto što možda nije u redu. Uvek se može desiti da njena strana priče ima smisao.
Traži objašnjenje
Kada je mišljenje drugih teško da se prihvati, nikada nije rešenje agresivno ili netolerantno ponašanje. Mnogi su voljni da pojasne svoja shvatanja još preciznije. Takav vid konverzacije može znatno uticati na prag tolerancije. Naravno, tolerisati ne znači odobriti neprihvatljivo ponašanje. Uvek treba pitati sagovornika na šta konkretno misli.
Ignorisanje različitosti
Jedan od načina da se izađe iz teške situacije je upravo ignorisanje međusobnih razlika. To može biti od koristi kako bi se izbegla neka tema. Pronalaženje zajedničkih interesovanja je uvek dobar način. Pričaj o svojim interesovanjima i hobijima. Sigurno će proisteći iz svega nešto zajedničko, bitnije od različitosti.
Edukacija
Izučavanje različitih tipova ličnosti, kultura i veroispovesti može poboljšati nivo tolerancije. To može pomoći i u sticanju novih prijatelja. Što je edukacija na većem nivou, to je osobi lakše da živi u sredini koja joj se možda ne dopada. Postoje različiti sajtovi sa zanimljivim sadržajem o psihologiji, o kulturama, jezicima, običajima itd.
Lične izjave
U svakodnevnom razgovoru je neophodno fokusirati na sopstvena razmišljanja i potrebe. Drugi sagovornici su samo dobar prikaz nove perspektive. Ne treba odustati od mišljenja koliko god se razlikovalo od tuđih. Njihovo mišljenje se bazira na njihovim iskustvima i obrazovanju. Ovaj korak može pomoći da se izbegne optužba ili pretpostavka upućena sagovorniku.
Rezervno rešenje
Ovde su najvažniji prioriteti. Razrešavanje sukoba može sačuvati prijateljstvo. Poželjno je da se stavi tačka na određenu temu. Dobri prijatelji su uvek važniji od nesuglasica. Ukoliko je obostrana želja da se sačuva kontakt ovaj savet može biti od velike koristi. Takođe je važno razgraničiti koji su prijatelji pravi.
Samoanaliza
Svako treba da razmišlja o svom netolerantnom ponašanju. Rad na sebi pomaže da se prevaziđu negativna iskustva i misli. Rad na izražavanju je takođe bitan. Pre svega je neophodno kulturno izneti stavove, ali bez osude tuđih. Ovaj savet može pomoći u svim aspektima života. Pronađi mir u glavi i preispitaj sebe.
