Pod javnim nastupom podrazumeva se držanje govora na javnom skupu, stručnom skupu ili prezentacija. Osnovno pravilo za nastup je dobra informisanost o temi o kojoj želimo da govorimo. Bez toga neće biti preneta poruka, niti će biti pogođena ciljna grupa kojoj je poruka namenjena. Pre svakog nastupa dobro je pripremiti teze o kojima želimo da govorimo, ali bez pisanja kompletnog govora. Suvoparno čitanje teksta umanjiće efekat javnog nastupa i sprečiti govornika da komunicira sa publikom.
Priprema
Priprema treba da obuhvati spisak tema po tačkama, kratke teze koje će služiti kao podsetnik da bi se govorilo planiranim redosledom i da se nešto ne bi propustilo. Često se dešava da se zaboravi planirani raspored. Ali nikako se ne sme ući u zamku neprekidnog čitanja, već on treba da posluži samo za podsećanje.
Veoma je važan vizuelni utisak koji predstavnik institucije ostavlja, i zato je važno pribaviti podatke o mestu u kojem ćete imati javni nastup.
Priprema za javni nastup obavezno počinje sa 4 osnovana pitanja:
Šta je tema?
Ko je publika?
Koju vrstu poruke želimo da pošaljemo?
Kako izgleda prostor u kome želimo da pričamo?
Kakvu poruku želim da prenesem?
Da bi držala pažnju publike i postigla željeni efekat poruka mora da bude:
Jasnaje ona koja je nedvosmislena, saopštena jedostavnim jezikom i razumljiva svima.
Dosledna jer se ne menja sa vremenom, ili još gore u toku nastupa. PR stručnjaci kažu da poruka mora da se ponovi bar 7 puta u toku jednog nastupa da bi je slušalac zapamtio.
Ubedljiva je zato što je dobro argumentovana, stručna. Poruka treba da uliva poverenje slušaocima da je govornik siguran u sebe i stručan da reši neki problem.
Istinita jer osnovni postulat u PR-u jeste istina. Jednom izrečna laž može biti kobna. U odnosima sa javnošću bolje je ništa ne reći nego slagati. To se odnosi i na poruku i saopštenje. Samo istinita poruka može biti prihvaćena, zapamćena i usvojena. Ukolilo se vremenom pokaže da to nije, onaj koji je prenosi gubi sav kredibilitet i teško ga je posle povratiti.
Bitna je poruka koja se odnosi na probleme sa kojima se suočavaju predstavnici neke ciljne grupe. Podrazumeva se da je bitna onome ko govori, ali to nije dovoljno. Ukoliko predstavnici ciljne grupe ne shvate da je ta poruka upućena svakom od njih pojedinačno, da rešava njihove lične probleme, neće je ni prihvatiti.
Šta sve govor treba da sadrži?
Svaki govor se sastoji od uvoda, glavnog dela i zaključka.
U uvodnom delu publiku treba upoznati sa temom. Za privlačenje pažnje i opuštanje atmosfere poželjno je početi sa nekim interesantnim primerom. Time ćete smanjiti distance prema publici i ona će biti zainteresovanija za govor, očekujući još bolji nastavak. Ipak treba biti obazriv sa upotrebom duhovitosti i pažljivo je koristiti, jer ona može da izazove suprotan efekat od onog željenog. Na kraju uvodnog dela pravo je vreme za slanje glavne poruke.
Glavni deo služi za razradu poruke i pružanje argumenata. Pojašnjavanje i stručno dokazivanje.
U zaključkutreba objasniti koristi od predloženih rešenja, pojasniti suštinu i bitnost poruke. Idealna prilika za kraj govora je ponavljanje poruke uspešnim završavanjem i pozivanjem na zajedničku akciju.
