Connect Kako da? Lifestyle

Kako da se ne izgubim u sopstvenom krugu emocija?

Suze umeju da progovore umesto nas, čak i kada to nismo planirali.

Emocije jesu dosta dobro sredstvo, kojim se, pored žive reči, služimo kako bismo predstavili sebe i svoj doživljaj sveta. One su izvor naših najvećih zadovoljstava, ali i najvećih patnji. Neizostavni su deo svakodnevnice, a ujedno i nas samih. Međutim, koliko dobro poznajemo sebe i da li umemo da dočaramo drugima kako se osećamo? Umemo li da obrazložimo ili prepoznamo svaku emociju koja čini Plučikov TOČAK tj. KRUG EMOCIJA?

Emocionalna pismenost

Iz dana u dan usvajamo anglicizme, a neretko i reči drugih stranih jezika, te bogatimo svoj rečnik i imamo sve bolju veštinu pisanja i komuniciranja pomoću istog. Kako stojimo sa emocionalnom pismenošću – da li razumemo i imamo kontrolu nad sopstvenim emocijama, koje se konstantno javljaju pokušavajući da izbiju u prvi plan? Neka nam i ivice rečnika emocija budu izlizane od čestog ispisivanja i prelistavanja, od neprekidnog usvajanja znanja iz ovog segmenta života.

foto: pexels.com

Točak emocija

Robert Plučik je kroz točak tj. krug emocija prikazao emocije koje on smatra urođenim tj. primarnim, a to jesu:

  • sreća (ecstasy)
  • prihvatanje (admiration)
  • strah (terror)
  • iznenađenje (amazement)
  • tuga (grief)
  • gađenje (loathing)
  • bes (rage) i
  • anticipacija tj. slutnja (vigilance)

Sve ove emocije su povezane, a veza se ogleda u suprotnosti ili sposobnosti da jedna može postepeno i pod određenim okolnostima preći u neku drugu. Tako je kontrarnost prisutna između prihvatanja i gađenja, straha i besa, naslućivanja i iznenađenja ili u najpoznatijem i najočiglednijem paru antonima srećatuga.

Takođe, kombinujući ih, mogu nastati kompleksne emocije, kao što su ljubav (sreća+prihvatanje) ili optimizam (sreća+iščekivanje).

Na Plučikovom točku nazire se cvet sa 8 latica, čije su boje različitog intenziteta tj. nijansi. Posmatrajući ilustraciju od srži ka kraju latica, primećuje se da se intenzitet boja smanjuje te je jasna i predstavljena analogija sa emocijama.

Recimo, sama neugodnost (annoyance) je prolazna, ali ukoliko smo neprestano blizu izvora iritacije i neprijatnosti to može preći u bes (rage).

S druge strane, one pozitivnije, zainteresovanost za neku oblast nauke ili umetnosti nam može pomoći da vremenom usvojimo anticipaciju, odnosno sposobnost da naslutimo ili predvidimo nešto što tek sledi, a u vezi je sa onim što nas zanima.

Komponente emocija

Telesna reakcija, kao jedna od komponenata, najbolje prikazuje emociju koja se javila, ali nas i najviše odaje u trenucima u kojima ne želimo da se otvorimo. Kez od uha do uha i borice oko očiju, nastale prilikom smejanja, zaista dočaravaju pozitivu kojom smo ispunjeni u datom trenutku. Mada, suze umeju da progovore umesto nas, čak i kada to nismo planirali.

Mentalna interpretacija je dokaz da se svi mi razlikujemo i iako se više ljudi nađe u istoj situaciji, subjektivni osećaj pojedinca će biti drugačiji.

Kulturna pravila – ona su nam donekle okosnica do koje se izražavamo. S obzirom da se svakodnevno borimo za slobodu izražavanja i za to da ne postoje tabu teme, ova komponenta će u bliskoj budućnosti verovatno uticati tek u tragovima.

Još uvek je širom sveta prisutan tzv. sindrom kauboja ili akcionog heroja, poznatiji kao muškarac koji snagu prikazuje kroz neprikazivanje emocija. Žene, koje se smatraju osetljivijim polom, žele da vide i osete poistovećivanje, te bi rušenje tih zastarelih normi snažnog muškarca bilo i te kako korisno i to za oba pola (just saying).

Lokus kontrole voditi se unutrašnjim ili spoljašnjim?

Ma, kako ti je zapisano, tako će i biti… Sve je to sudbinski predodređeno… To su samo neke od rečenica kojima se vode ljudi sa izraženijim spoljašnjim lokusom kontrole.

Sam lokus kontrole se odnosi na mesto na koje postavljamo odgovornost. Osobe koje teže ka spoljašnjem lokusu kontrole su sklone pripisivanju odgovornosti uticajima okoline, ali i prebacivanju krivice. Često su takve osobe okrenute religiji.

foto: pexels.com

Ljudi sa istaknutim unutrašnjim lokusom kontrole, jesu oni koji stvari uzimaju u svoje ruke. Smatraju da sami imaju tu moć da kroje put kojim će ići. Istraživanja pokazuju da je kod tako opredeljenih nivo stresa znatno niži.

Lokusi kontrole su zapravo dva ekstrema i nijedan on njih nije bespogovorno ispravan u svim situacijama. Težnja ka spoljašnjem može izazvati stres zbog osećaja nemoći, dok se kod unutrašnjeg može pojaviti osećaj sopstvene krivice.

Psiholozi smatraju da je pozicija između neutralnog i unutrašnjeg lokusa idealna. Upravo nam ona pruža uvid u to kada je odgovornost na nama, a kada je jedino rešenje prihvatanje toga da nemamo uticaja u nekoj situaciji.

Poznajemo li se(be)?

Razgovor je najbolji lek. Oslušnite šta vam sopstveni um poručuje i ispoljite vaša osećanja rečima. Zapitajte se šta je uzrokovalo određenu emociju i na šta vas ona zatim upućuje. Često je razgovor sa dragom osobom najbolja terapija, a i novac ostaje u šteku.

Prvi korak pri rešavanju problema na psihičkoj osnovi jeste ispravno imenovanje problema. Tada on prelazi u neku vrste obaveze koje želimo da se rešimo. Više o sličnoj temi na podcast 011  genijalnog Galeba Nikačevića.

Dobar uvid u psihičko stanje jeste popunjavanje tabele raspoloženja. Sami najbolje znamo šta je obeležilo koji dan i koji mood je preovladao.

Ne dozvolite da vas prati imperativ sreće, jer je okej i kad se ne osećaš okej!

Kako je govorio Ivan Cankar, srce je pravedan sudija i ne zna za sitnice. Svaki detalj može biti uticajan. Osećaj nikad ne vara.

Leave a Reply

avatar
  Subscribe  
Notify of