Danas, osmog marta, obeležava se Međunarodni dan žena. Ovaj praznik čestitamo svim pripadnicama ženskog pola, koje danas uglavnom imaju mogućnost da rade i zarađuju, budu nezavisne. Međutim, nije uvek bilo tako. Da li se u 21. veku vidi rezultat borbe žena za ravnopravnost kroz istoriju?
Zašto se baš osmog marta obeležava Međunarodni dan žena?
Prvi Dan žena je obeležen 1909. godine u SAD deklaracijom koju je donela Socijalistička stranka Amerike. Tog dana se obeležava i godišnjica požara u fabrici tekstila u Njujorku kada je poginulo preko stotinu žena. Smatra se da su radnice bile zadržane unutar fabrike kako bi bile sprečene da štrajkuju zbog loših radnih uslova.
U doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije, tekstilne radnice bile su pod velikim pritiskom zbog loših radnih uslova – malih plata, a desetočasovnog radnog vremena. One su javno demonstrirale 8. marta 1857. godine u Njujorku. Nakon dva meseca, radnice su osnovale i sindikat. Njihova borba se nije zaustavljala – protesti radi težnje ka ravnopravnosti su se nastavljali. Luiz Cic i Klara Cetkin zaslužne su za obeležavanje Međunarodnog dana žena, sa strategijom promovisanja jednakih prava, uključujući i demokratsko pravo glasa za žene. U tom periodu su se aktivirale žene širom sveta i tako suzbijale diskriminaciju žena.
Nacionalni dan sećanja i akcije protiv nasilja nad ženama – 6. decembar
Šestog decembra 1989. godine je Mark Lepin, tada mladić od 25 godina, ubio 14 žena i ranio trinaestoro ljudi (9 žena i četvoricu muškaraca) na jednom kanadskom univerzitetu. Otvoreno je pokazivao svoju mržnju prema feministkinjama i verovao da su studentkinje krive što nije primljen na željeni fakultet. Ostavio je pismo u kome objašnjava svoju mržnju prema feministkinjama sa listom od 19 prominentnih žena koje su mu naročito bile trn u oku.
Žene ubijene u masakru postale su tragični simbol nepravde prema ženama. I u ovoj situaciji je narod osetio moralnu obavezu prema stradalima – ženske grupe širom zemlje su se aktivirale, a 1991. je kanadska vlada proglasila 6. decembar Nacionalnim danom sećanja i akcije protiv nasilja nad ženama.
Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama – 25. novembar
Sestre Mirabal bile su političke aktivistkinje i simbol otpora diktatorskom režimu Rafaela Trujila. Borile su se za demokratiju i pravdu, zbog čega su hapšene više puta zajedno za svojim muževima. 25. novembra 1960. godine sestre je likvidirala Trujilova tajna policija dok ih je Rufino de la Kruz vodio u posetu zatvorenim muževima. Sestre su zadavljene i njihove kosti su polomljene.
Narod je bio besan, suprotstavio se Trujilovom režimu i na njega je izvršen atentat. Sestre Mirabal su simbol nacionalnog i feminističkog otpora, te su feministkinje Latinske Amerike i Kariba odlučile da se, u njihovu čast, 25. novembar proglasi Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama.
16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama
Poslednji dostupni podaci Ujedinjenih nacija pokazuju da 137 žena širom sveta svakodnevno ubije partner ili član njihove porodice – ukupno 50.000 žena godišnje ubiju ljudi koje poznaju i kojima bi trebalo da mogu da veruju, prenosi BBC.
16 dana aktivizma protiv asilja nad ženama je globalna kampanja koju obeležava 1.700 organizacija u preko 100 država sveta. Kampanja počinje 25. novembra, Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama, a završava se 10. decembra, Međunarodnim danom ljudskih prava. Ova kampanja ne samo što podiže svest o nasilju nad ženama i podstiče težnju ka odlučnosti protiv diskriminacije, već i čuva od zaborava žene borce koje nisu ćutale pred nepravdom i zbog toga stradale.
Kome mogu da se obrate žene koje su žrtve nasilja?
Autonomni ženski centar u Beogradu pruža podršku ženama koje su žrtve nasilja. Ova nevladina organizacija je osnovana 1993. godine sa ciljem da osnaži žene u prevazilaženju traume uzrokovane nasiljem, da edukuje profeosionalce u institucijama o nasilju nad ženama, ženskim pravima i procedurama zaštite od nasilja. Takođe, ova organizacija se bavi i prevencijom nasilja, promovisanjem ženskih ljudskih prava, aktivnim smanjivanjem višestruke diskriminacije žena, unapređivanjem odnosa među polovima… Autonomni ženski centar ima i SOS liniju za žene koje su pretrpele bilo kakav vid nasilja. Poziv upućen ovoj liniji je besplatan i poštuje se privatnost podataka o klijentkinjama. Na zvaničnom sajtu ove organizacije nalaze se brojni saveti koji bi trebalo da budu vodilje i putokazi ženama koje imaju potrebu da nasilje prijave, a opisana je i čitava procedura prijave nasilja u porodici. Njihov sajt pruža i razmenu iskustava.
Nasilje se, po pravilu, prijavljuje kada žrtva emotivno ojača, odvoji se od nasilnika i u fizičkom i u psihičkom smislu i stekne snagu da obradi traumu, za Politiku je izjavila Tanja Ignjatović, psiholog u Autonomnom ženskom centru.
BBC napravio je spisak SOS linija za prijavu nasilja i telefonsko savetovanje koje aktivno rade.
Temu rodne ravnopravnosti obrađuju i razni umetnički izrazi. Postoje mnogi filmovi koji se bave ovom tematikom. Portal Mashable objavio je spisak 13 filmova za koje autor smatra da su temelj informisanja o borbi za prava žena.
Džema Stajls, spisateljica i aktivistkinja poručuje za Global Citizen o borbi za rodnu ravnopravnost:
Borite se protiv nejednakosti i oflajn. Postoji stvarna moć u masovnom feminizmu preko Instagrama, ali važno je zadržati te standarde i u razgovoru, bez publike. Ne smejte se nekoj šali da biste bili ljubazni, već ih naterajte da se ponašaju bolje. Ako ste pomislili: ‘Vau, nije trebalo da to kažeš’, recite.
