Lifestyle

Katarina Beković: Zašto sam se odlučila za studije u Nemačkoj

Katarina Beković učestvovala je na letnjem programu univerziteta Ilmenau u Nemačkoj, kao jedina sa Balkana. Nakon učešća u programu odlučila je da studije započne na pomenutom univerzizetu.
Svakog leta, osam fakulteta iz Savezne pokrajine Tiringije otvara konkurse za učenice od 10. do 13. razreda nemačkih škola. Prijavom na jedan takav konkurs devojke dobijaju šansu da provedu nedelju dana na odabranom fakultetu.
Ja sam se odlučila za TUI (Tehnički univerzitet Ilmenau) s obzirom da sam ga već pre dve godine posetila u septembru na otvorenim vratima fakulteta gde sam se bolje upoznala sa njim i shvatila da je to fakultet za mene. Na TUI sam bila u jula ove godine,navodi Katarina.
Foto: privatna arhiva
Za program je, kako kaže, saznala sasvim slučajno, prelistavajući zvanični sajt fakulteta.
Na glavnom sajtu je bila označena jedna prečica koja je vodila do upitnika za prijavu gde sam unela svoje podatke. Nakon nekoliko dana sam dobila pozitivan odgovor, što me je veoma iznenadilo, istakla je sagovornica.

Kakav je život prosečnog studenta u Nemačkoj?

Zahvaljujući programu, Katarina, kao i ostale učesnice, je imala priliku da upozna život jednog studenta, odnosno studentkinje u Nemačkoj.
– Život prosečnog studenta može da bude lep. Na prvom seminaru nam je bio prikazan grafik sa nekim troškovima sa kojima se susreću studenti,navodi sagovornica Beković i dodaje da prema određenim zakonima u Nemačkoj svaki student treba da dokaže da može svakog meseca da ima oko 800 evra na svom računu, bilo to samostalno ili uz pomoć roditelja/staratelja kao finansijera.
Foto: privatna arhiva

Koliko novca studenti troše u Nemačkoj?

Troškovi su nezaobilazni, pogotovo studentima, Katarina kaže, da se za stan mora najmanje odvojiti 250/300 evra.

– Ono što mi je bilo zanimljivo na tom grafiku i što mi je odmah zapalo za oko jeste činjenica da prosečan student troši oko 30 evra na tehniku (telefon na primer), a skoro tri puta više na pozorište, muzeje i bioskope što daje jasnu sliku o mentalitetu i stavovima studenata.

Kakvi su obrazovni standardi u Nemačkoj i kod nas?

U Nemačkoj osnovna škola traje samo 4 godine, a nakon toga postoje tri tipa škole za nastavak obrazovanja.
Realku upisuju učenici koji ne žele da nastave proces obrazovanja. Gimnazija je istog principa kao i u Srbiji, ali je samo opšteg smera, a kao treći tip postoje stručne škole.
Srednje obrazovanje traje 8 ili 9 godina, u zavisnosti od pokrajine. Sledeći korak su fakulteti ili dalja usavršavanja.  Abitur ili usavršavanje najčešće biraju đaci iz stručnih škola. Abitur traje 2 do 3 godine i nakon njega se odmah zapošljava.
Razlika između abitura i fakulteta je u tome što sa završenim abiturom se može raditi na nižim pozicijama, dok se naravno sa fakultetom izbor drastično širi. Nemci ne uče mnogo nepotrebnih stvari. Obrazovni sistem ne zatrpava njihove đake nekim datumima, godinama i brojevima. Imam drugarice tamo i one kažu da ne uče ni pola onoga što mi u Srbiji moramo, objašnjava Katarina.
Kao glavni nedostatak izdvaja preobimnost nastavnog plana i programa u Srbiji, koji učenici svakao moraju da uče, a nije toliko bitno.
Nastavnici u Nemačkoj potenciraju isključivo na ono što je bitno i za šta mogu u životu učenici biti pitani, naglasila je Beković.
Foto: privatna arhiva

Šta planira da upiše?

Katarina navodi da ju je uvek privlačila informatika, ali da se nakon letnjeg programa pronašla u medijima i komunikacijama.

– Poslednjeg dana smo bili u zgradi za medijske studije i na vežbama sam shvatila da je to moja konačna odluka. Smerova ima dosta, a ja sam se odlučila za Medientechnologie, odnosno, medijske tehnologije. Nakon ovog smera imam širok spektar opcija za zaposlenje poput menadžera društvenih mreža ili rada na radiju/televiziji/filmu, kazala je sagovornica.

Devojke i tehnologija
Takođe, Katarina je primetila da devojke, kako kod nas, tako i u Nemačkoj, slabo upisuju smerove iz oblasti tehnike i tehnologija.
– Svi smo svesni da devojke slabo upisuju smerove iz ove oblasti. To nije nažalost situacija samo u Srbiji. Ovo je plod raznih stereotipa i rodne diskriminacije, protiv kojih se ljudi toliko bore vezano za krupne i medijski promovisane stvari, ističe ona i dodaje da se većina devojaka bar jednom u životu susrela sa rečenicama koje su zasnovane na rodnim stereotipima.
Za sam kraj, sagovornica je iskoristila priliku da ohrabri devojke da upišu fakultet koji žele i da se bave zanimanjem koje one odaberu, koje će njih činiti srećne.
Pratite svoje srce. Savetujte se sa drugima, ali ne uzimajte previše ozbiljno sve što vam kažu. Vi ste te koje treba da donesete odluku,devojkama poručuje Katarina.
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments