Društvo

Koja je cena mira u 21. veku?

Na današnji dan, 21. septembra, obeležava se Svetski dan mira, ustanovljen 2001. godine.

Ne možemo a da se ne zapitamo da li je i koliko mir danas zastupljen. I što je najvažnije, koja je cena mira?

Koliko nam je mir ugrožen?

Definicija mira glasi: Mir je stanje u društvu u kojem nema sukoba, odnosno rata. Trenutna situacija, pre svega u Evropi, a onda i na globalnom nivou,  ne može se smatrati zanemarljvom. Kriza lagano postaje sve veća. Širenje panike postaje glavno sredstvo kojim se remeti mir običnog građanina

Rat
Foto: Unsplash/Jordy Meow

Definitivno se možemo složiti da na našem području i u našem regionu mir nikada nije zavladao u potpunosti. Svaki veliki sukob morao je da prođe i kroz naše prostore, bilo bukvalno ili odražavajući se na kvalitet života. I iako nam se možda činilo da se naš svakodnevni život nesmetano odvija, zapravo su problemi koji nas obasipaju sve dublji, a cena mira sve veća.

Ratovi i krize

Malo koji skoriji sukob na evropskom kontinentu prošao je bez žrtava sa naših područja. Trenutni sukobi u Ukrajini, koji se dešavaju ne tako daleko od nas, osetili su se kako u našoj zemlji, tako i u čitavom regionu.

Nestašica benzina, namirnica poput šećera i mleka, pa i pretnja da tokom zime nećemo imati struje, samo su neki od problema s kojima se suočavamo iz nedelje u nedelju. Ono što razlikuje naš narod od ostatka sveta je jedna vrsta prilagodljivosti, s obzirom na nemile uslove s kojima smo se suočili od devedesetih do sada. Širenje panike i zastrašivanje naroda od strane najvažnijih ljudi u našoj zemlji postali su sveprisutni u medijima. Zato se naš narod, osnovano ili ne, poučen prethodnim iskustvom, pribojava za sopstvenu bezbednost — za sopstveni život.

Prazni rafovi
Foto: pixabay/jbarsky0

Protesti — Litije i Prajd

Na pomen devedesetih, pored krize i konstantih sukoba koji su se dešavali, ne možemo a da se ne setimo brutalnih protesta koji su kod nas vrlo česti, samo im je povod drugačjii. Rezultat je, makar za sada, izostao.

Protest je, dakle, nešto što nikome od nas nije strano. Koristimo ga kao sredstvo u borbi za ostvarivanje određenih prava. Pritom, svaki protest ne može proći bez nasilja, čime se odlazi od suštine samog protesta.

Nemogućnost građana da na miran način ostvare prava koja su im zagarantovana nagoni ih da idu na proteste. Toga smo bili svedoci mnogo puta. Najskorije, imali smo prilike da 17. septembra svedočimo nizu nemilih događaja, usled Euro Prajda i Litija koje su se organizovale prošlog vikenda. Činjenica jeste da niko ni pod kojim uslovima ne sme da uskraćuje građanima ona prava koja su Ustavom i zakonima zagarantovana (OVDE pročitaj Zakon o javnom okupljanju).

Prajd
Foto: pexels/Brett Sayles

Pravo na protest je izuzetno važno jer omogućava da se čuje glas naroda, da se na videlo stave njegove žalbe i potrebe. Međutim, konstantnim nasiljem, neredima i skrnavljenjem suštine, dolazimo do toga da postoje dve sukobljene strane. Postavlja se pitanje da li u demokratskom društvu neko uopšte ima prava da se buni zbog potrebe građana da protestuju.

Netolerancija dovodi do direktnog ugrožavanja mira

Može se zaključiti sledeće: Netolerancija dovodi do direktnog ugrožavanja mira. Panika koja se neprestano širi samo doprinosi nepovoljnom stanju u kom se trenutno nalazimo. Kada bi se zakoni i ljudska prava poštovali malo više, a isto tako kada bi postojala spremnost na kompromis, mir bi makar u nekoj meri mogao da se održi.

Nasilje nikada nije rešenje. Rat kao takav je potpuno prevaziđen način sukobljavanja. U ovo nas je istorija uverila više desetina puta. Ipak, rat nas nikada neće napustiti, pa samim tim cena mira nikada neće biti definisana. Običan čovek, koji oseća posledice kako današnjih, tako i sukoba uopšte — može samo svojim primerom da doprinese očuvanju mira i svakodnevnog spokoja, koji će nesumnjivo uvek biti neprocenjivi.

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments