Međunarodni dan za eliminaciju rasne diskriminacije obeležava se svake godine 21. marta. To je dan kada je,1960. godine, 69 osoba izgubilo život zbog protesta protiv rasističke politike. Tim događajem je generalna skupština Saveta Evrope odlučila da se obeležava ovaj važan dan. Širom sveta, različitim akcijama i projektima, nevladine organizacije i državne institucije upoznaju ljude i narod sa problemom rasizma u njihovoj lokalnoj zajednici. Ovim se ukazuje na pravo svih ljudi da imaju jednake mogućnosti, jednake šanse i jednaka prava.
Ljudi iz Kluba za osnaživanje mladih 018, nevladine organizacije iz Niša podelili, su sa nama njihovo mišljenje, stavove i rekli nam nešto više o njihovim projektima koji uključuju generalno diskriminaciju, pa i rasnu.
Šta je rasna diskriminacija i kako je sprečiti?
Rasna diskriminacija je visok stepen netolerancije I nerazumevanja za pripadnike bilo koje druge, koja nije naša lična rasa, izjavio je Nikola Božanović potpredsednik KOM018 organizacije.
Sa Nikolom su se usaglasili Sanja Tošić, predsednica, i Vladimir Timotijević, član upravnog odbora KOM018, i dodali da je rasna diskriminacija nejednako postupanje i uskraćivanje prava određenoj grupi ljudi na osnovu rase kojoj pripadaju.
Možemo da pokušamo da sprečimo da se ona na dalje dešava time što ćemo mlade po školama prvo da obrazujemo. Da ih na neki način uputimo da to nije u redu I da smo svi jednaki, kao i da uopšte nije bitno da li neko ima drugačiju boju kože od nas ili ne. Prvi korak pri sprečavanju rasne diskrimiacije je to neko formalno I neformalno obrazovanje mladih ljudi, kazala je za Youth Vibes Marija Đorđević član upravnog odbora u KOM018.
Svi sagovornici ističu da je druga jako bitna stvar podizanje svesti među ljudima o tome šta zapravo diskriminacija znači ljudima koje su drugačije boje kože, kao i u kojim poljima ih to sve sprečava da se ostvare i da imaju jednaka prava kao pripadnici bele rase.
Rasna diskriminacija u Srbiji
Nikola je u ovoj temi podvukao paralelu sa položajem Roma u našoj državi. On navodi da je Srbija multikulturalna i multinacionalna ali ne i multirasna zemlja.
Mi imamo romaska naselja i škole koje su segregativne. To je ogroman problem koji postoji i u našem društvu i u našoj državi. Svakodnevna diskriminacija polazi od toga da se Romi apsolutno izbegavaju. Od toga da ih izbegavamo na ulici, do toga da ih svesno guramo u naselja van grada ili van većih naseljenih mesta. Do toga da oni ne pripadaju ni obrazovnom, a ni pravnom sistemu, rekao je Nikola.
Kao rešenje izjavio je da bi se to sprečilo upravo mešanjem većinskog i manjinskog društva, kako bi i većinska i manjinska populacija stvorila svest da pripadamo istom društvu i da živimo jedni sa drugima.
Šta predstavlja dan za eliminaciju rasne diskiminacije?
Bilo koji svetski dan postoji da bi privlačio pažnju i dizao vidljivost nekog problema. U ovom slučaju dan za eliminaciju rasne diskriminacije je bitan jer tera ljude da čitaju o tome, da pričaju o tome i da vide poruke i konstatuju iste probleme koji se dešavaju kada imamo rasnu diskriminaciju, rekla je Sanja.
Marija se nadovezala na Sanjinu izjavu i spomenula da mi kao pojedinci, deljenjem nekih konkretnih primera rasne diskriminacije utičemo na razmišljanje drugih ljudi koji nisu razmišljali o tome. Time dižemo svest ljudima iz našeg okruženja, ne samo na temu rasne diskriminacije, već o svakom problemu u našoj lokalnoj zajednici.
Kako nevladina organizacija obeležava ovaj dan?
Organizacija KOM018 je ovakve dane ranije obeležavala izlaskom na određene platoe u gradu i pričajući sa prolaznicima o tom problemu podizali su svest u društvu i usmerili mnoge ljude na razmišljanje o ovoj temi.
S obzirom da je aktuelna cela ova situacija sa pandemijom virusa, oni ovaj dan obeležavaju širenjem svesti preko društvenih mreža. U vidu nekih produkata koje su odradili na prethodnim projektima, kao što su pesame, crteži, fotografije i video snimci. Kroz taj već stečeni sadržaj gledaju da dođu do što većeg broja mladih, koji su njihova ciljna grupa.
Projekti za mlade realizovani na ovu temu
Postojanje ove organizacije broji skoro trinaest godina. Od početka postojanja bave se temama diskriminacije medju mladima jer su to prepoznali kao veliki problem u društvu. Do sada su sproveli preko sto projekata, kroz koje se provlače svi problemi pa i problem sa diskriminacijom.
Svi njihovi projekti imaju različite etape i različite aktivnosti. Jedna od aktivnosti su okupljanja mladih ljudi na tematske radionice gde obrađuju prvo teme kao, šta je diskriminacija, šta je rasna diskriminacija, šta je dobro, šta je loše, kako se boriti protiv toga, kako promovisati neke dobre vrednosti, kroz kreativne delove. Potom rade fotografiju, likovne radove, video klipove i još mnogo toga. Nakon pređenog programa dalje organizuju vršnjačke radionice, gde ti mladi ljudi koji su prošli kroz te edukacije, edukuju ostale njihove drugare mlade ljude na tu određenu temu.
